NISTE NI SVESNI KOLIKO SU MOĆNI Ovih 5 antibiotika svi imate u kuhinji - pomažu, a ne čine đtetu

Kada neko pomene antibiotik, prvo što nam padne na pamet jeste prehlada. Ili lekar koji mora da ih prepiše, ili to da ne bi smeli da ih koristimo na svoju ruku, odnosno bez konsultacije lekara.

Antibiotik je agent koji koji u potpunosti može da uništi patogene mikroorganizme (bakterije) ili zaustavi njihov rast ili razmnožavanje, a da pri tome ne pričini značajnu štetu organizmu domaćina. Uz napredak medicine, većina današnjih antibiotika su zapravo hemijski spojevi nekoliko prirodnih supstanci, i prilikom upotrebe ovih lekova, uvek se treba posavetovati sa lekarom.

Ali šta uraditi ukoliko, na primer, u sred noći, osetite snažnu bol, kao što je zubobolja, ili neka druga upala? Velike su šanse da ne morate da idete dalje od svoje kuhinje da biste pronašli antibiotik koji ne samo da može da ublaži bol, već bi mogao i potpuno da vas izleči, piše Pixelizam.

Ovo su samo neki od prirodnih antibiotika koje (verovatno) imate u svojoj kuhinji.

5. Žalfija

“Zašto da umre čovek kojem u bašti raste žalfija?”, pitao se Hipokrat imajući na umu biljku koja se već hiljadama godina koristila kao antibiotik.

Žalfija (Salvia officinalis) je posebno dobra za grlo, respiratorne infekcije, kao i infekcije u ustima. Takođe je korisna za želudačne infekcije i probleme sa crevima. Žalfija pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.

Arapi su, zajedno sa svima od Kineza do Rimljana, verovali da je žalfija ključ za dug život. To je ista ona žalfija koja se može pronaći u većini modernih domaćinstava i bašti širom sveta. Naučno je dokazano da ona ima umerena, ali opsežna antibakterijska, antifungalna, i antivirusna svojstva, a danas se redovno koristi i prilikom proizvodnje nekoliko modernih lekova.

4. Med

Med se, u svojoj sirovoj formi, koristio kao antibakterijsko sredstvo (antibiotik) mnogo pre nego što su razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za razne rane i bolesti. Danas je i naučno dokazano da ovaj slatki lek ima antifungalna i antibakterijska svojstva, da može delotvorno da izlečiti osip na koži, opekotine i ogrebotine, očisti zube i usta od bakterija i zaustavi krvarenje desni, a delotvoran je i u lečenju čireva i plikova.

Istraživanje objavljeno 2010. godine u Journal FASEB-u po prvi put je objasnilo kako med ubija bakterije. Naime, istraživanja pokazuju da pčele proizvode protein defensin–1 koji dodaju u med, a upravo ovaj protein bi mogao da postane i osnova za razvijanje novog, još snažnijeg leka za lečenje opekotina i kožnih infekcija, kao i razvijanje novih lekova koji bi se borili protiv bakterija otpornih na trenutne antibiotike, poznatih kao superbakterije.

Prilikom tretiranja rana ili upala ovim prirodnim antibiotikom, vrlo je važno da odaberete pravi med. Tamniji med ima bolju antibakterijsku moć – i on mora da bude u svojoj sirovoj formi, odnosno, ne sme biti pasterizovan. Jedna od najdelotvornijih vrsta meda (antibakterijski gledano) je Manuka med, med koji dolazi sa Novog Zelanda od nektara Leptospermum scoparium.

3. Karanfilić

Čak i danas, stomatolozi koriste ulje karanfilića kao oralni antiseptik, kao i za dezinfekciju kanala korena (jako poznat miris koji može da se oseti u skoro svakoj stomatološkoj ordinaciji). Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću, važi za primarni antimikrobni spoj ove biljke koji su dokumentovali mnogi naučnici širom sveta.

Ako želite da ublažite zubobolju, dovoljno je da nekoliko minuta žvaćete karanfilić i bol može potpuno da prestane u roku od dva sata. Ipak, karanfilić je najefikasniji kada se od njega napravi ulje. Utvrđeno je da ulje karanfilića poseduje jako antifungalno dejstvo protiv gljivičnih patogena, odnosno, ovo ulje ubija više od 60 vrsta bakterija, 15 vrsta gljivica, plus nekoliko virusa (Journal of Antimicrobial Chemotherapy, 2004).

2. Cimet

U jednoj studiji koju je sprovela grupa hirurga, otkriveno je da cimet može da ubije većinu bakterija koje se nalaze u bolnicama, u drugoj studiji je otkriveno da cimet može da ubije i bakterije koje su otporne na standardne antibiotike, a u trećoj je otkriveno da je cimet smrtni neprijatelj opake bakterije Ešerihije Koli.

Erdogan Cejlan, glavni istraživač na Kansas State University, je 1999. godine u svrhu istraživanja zarazio sok od jabuke sa oko milion E. Koli bakterija. Samo jedna kašičica cimeta je ubila 99.5% bakterija za tri dana, na sobnoj temperaturi (25 C). Kada je istoj količini cimeta dodao bilo 0,1% natrijum benzoata ili kalijumovog sorbata, odobrenih konzervansa, E. Koli je uništena do nemerljivog nivoa. Broj bakterija koji je Erdogan dodao u ispitne uzorke je bio 100 puta veći od broja bakterija koje se obično nalaze u kontaminiranoj hrani.

“Ako cimet može da nokautira E. Koli, jedan od najopakijih mikroorganizama koji se prenose hranom, on će sigurno ostaviti posledice i na druge bakterije koje se prenose hranom, kao što su Salmonela i Kampilobakterija”, istakao je Daniel Y.C. Fung, doktor i profesor na Odseku za animalnu nauku i industriju na K-Stateu, koji je nadgledao istraživanje.

1. Beli luk

Od kako postoji pisana istorija, beli luk se spominje kao hrana. U vreme faraona, kada je Egipat bio na vrhuncu svoje moći, beli luk se davao radnicima i robovima koji su gradili velike piramide, da bi se povećala njihova izdržljivost, snaga i najvažnije – da bi se zaštitili od bolesti.

Ebers Papirus, egipatski medicinski dokument koji datira negde oko 1.500 godina pre nove ere, pominje beli luk 22 puta kao lek za razne bolesti. Hipokrat, Aristotel i Aristofan su spominjali važnost upotrebe belog luka, zapravo… beli luk se spominje u literaturi sve i jednog velikog drevnog kraljevstva: Babilona, Persije, Grčke i Rima.

Beli luk dokazano leči ili pomaže pri lečenju mnogih bolesti, a jedan od snažnih aktivnih sastojaka u njemu se zove Alicin – spoj koji pokazuje antibakterijska i anti-gljivična svojstva, a koji u samom belom luku igra ulogu obrambenog mehanizma protiv napada štetočina.

Naučnici su dokazali da Alicin uništava mnoge bakterije, među njima i neke od najopakijih, često otpornih na standardne antibiotike. “Alicin jednostavno buši ogromne rupe kroz MRSA”,  tvrdi Ronald Katler, profesor mikrobiologije na Univerzitetu u East Londonu, Engleska. (MRSA= zajednički naziv za vrste bakterija otpornih na širok spektar antibiotika, zbog čega ih je teško lečiti.)

Beli luk efikasno leči zubobolju (dovoljno je iseckati ga i staviti na bolni zub), bol u ušima, kašalj, bol u grlu, kao i mnoge druge bolesti ili upale.