UPOZORENJE OFTAMOLOGA Zašto nije dobro nositi naočare za sunce ujutro?

Zaštita od sunca ne podrazumeva samo nanošenje kreme sa UV faktorom, već i naočare za sunce. Međutim, stručnjaci su na osnovu istraživanja utvrdili da naočare za sunce nije dobro nositi baš uvek, a pogotovo ne rano ujutru.

U pojedinim delovima dana, skrivanje očiju iza naočara za sunce baš i nije dobra ideja. Studije su pokazale da fotoreceptori u oku pomažu kod regulisanja cirkadijalnog ritma u telu, koji igra važnu ulogu u regulisanju sna, apetita i još mnogih procesa u organizmu.

Istraživanje pokazuje da oni koji primaju “visok nivo” jake svetlosti ujutru često spavaju bolje od onih koji se ne izlažu svetlosti, a nošenje sunčanih naočara može da ometa ove prirodne procese.

Profesior oftamologije sa Hardvarove škole medicine, doktor Stiven Foster, kaže da je najbolje da izbegavate nošenje sunčanih naočara u periodu od 9 do 10 sati prepodne. On takođe ističe da je važno i koje naočare ćete odabrati za zaštitu od sunca, jer nisu sve jednako kvalitetne.

Nošenje sunčanih naočara može da zaštiti oči, ali nisu sva stakla podjednako dobra.

– Nije važno koliko su tamna ili koje su boje stakla. Najvažnije je da sunčane naočare blokiraju 99 do 100 odsto UVA i UVB zračenja – kaže on.

Ni cena nije uvek merodavna, jer čak i jeftine naočare mogu da budu sasvim dobre, samo je važno da imaju oznaku da štite od UV zračenja.

– Takođe, polarizacija stakla nema nikakve veze sa UV zaštitom – kaže oftamolog Rebeka Tejlor, portparol Američke akademije oftamologije.

I veličina stakla je važna.

– Što veće, to bolje. Sa malim staklima, kao kod “lenoniki”, zraci ulaze sa svih strana – dodaje ona.S druge strane, nošenje sunčanih naočara u periodu najjačeg sunca je i te kako poželjno i ima brojne zdravstvene prednosti. Prema studiji iz 2014. godine američkog Nacionalnog instituta za oči, sunčevo zračenje može da ošteti proteine u sočivu oka. Vremenom, ova oštećenja mogu da povećaju rizik od katarakte, koja značajno dovodi do oštećenja vida.

– Kada ne nosite zaštitu, ultraljubičasto zračenje koje ne vidite prodire u oko, a njegova struktura je veoma osetljiva na to – objašnjava Tejlor.

Zadnji deo oka, nazvan retina, ima osetljivo centralno područje poznato kao makula (ili takozvana žuta mrlja). Doktorka objašnjava da kad svetlost “uđe u oko”, ona pogađa makulu direktno i snažno kao laserski zrak.

Postoje dokazi da UV oštećenja mogu da uvećaju rizik od degeneracije makule, jednog od vodećih uzroka slepila povezanog sa starenjem. Izlaganje suncu je takođe povezano sa oblikom kratkotrajnog oštećenja oka nalik opekotinama (koje se nekad naziva i kao “opekotina kod zavarivača”), što može da izazove privremeno slepilo ili zamućen vid.

U određenom delu dana rizik od oštećenja je veći, svakako, kao i u određenim sredinama. Na primer, sneg, voda ili vetrobran na kolima mogu da reflektuju svetlo u oko, pa je vreme provedeno na brodu, ili na snegu, ili u kolima po sunčanom danu kao “dobijanje duple doze ultraljubičastog svetla”, kaže doktor Foster.

– Dobijate ga direktnim izlaganjem suncu i izlaganjem refleksiji svetlosti.

Na većim nadmorskim visinama, sunčevi zraci su jači, pa se prateći rizik i uvećava.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI