OŠTEĆENO TKIVO Sindrom prenaprezanja može se dobiti i tokom rekreativnog bavljenja sportom

Jedna od takvih jeste i sindrom prenaprezanja: problemi poput teniskog lakta, skakačko koleno, sindrom prepona, stres frakture.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Razlog nastanka

U pitanju je ponavljanje mikrotrauma koje nadvladavaju proces reparacije oštećenog tkiva. Posledica je početak aseptičnog zapaljivog procesa usled prenadraženosti nervnih završetaka i smanjene vaskularizacije, lučenje većeg broja fizioloških aktivnih supstanci, poremećaj metabolizma zahvaćene regije.

Zarastanje tkiva posle mikrotraume je u dve faze:

• Zapaljiva faza - obično traje dve nedelje i ima tri stadijuma: ćelijsku mobilizaciju, proliferaciju, lučenje osnovnih supstanci i stvaranje kolagena. Treba je kontrolisati ili može doći do degenerativne promene, rupture ili ožiljka.

• Organizaciona (završna) faza - dolazi do remodeliranja novonastalog tkiva sve dok ne postane slično prvobitnom.

Klinička slika

U početku se razvija osećaj zatezanja, zamora, nelagodnosti, slabosti, peckanja, a kasnije se javlja bol u delu mišića ili na celom mišićno-tetivnom aparatu. U početku na kontrakciju ili veće opterećenje, a kasnije i u mirovanju uz otok zahvaćene regije. U kasnijim fazama javljaju se zadebljanja, ruptura i bol u fazi mirovanja.

Dijagnostika sindroma obuhvata:

• Anamnezu - objektivni i subjektivni znaci

• Palpaciju - da bi se osetilo zadebljanje, ruptura, otok, jačina bola

• Testiranje segmenta - na pasivan i aktivan pokret i pokret uz otpor

• Anamneza bola

• Podaci o treningu - intenzitet, učestalost, opterećenje, vremenski uslovi, podloga, obuća

• Analiza posture - ravna stopala, kriva kičma

• Uzrast, pol, neka oboljenja, pregled zuba, grla

• Laboratorijske analize

• Razgovor o načinu ishrane i odmora

• Pomoćne dijagnostičke metode: radiološka i ultrazvučna dijagnostika, scintigrafija, artroskopija, kompjuterizovana tomografija

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Rehabilitacija

Proces lečenja i rehabilitacije ima tri različita pristupa:

• Konzervativni pristup koji podrazumeva selektivni odmor, prestanak aktivnosti od dve do šest nedelja, bandaže

• Fizikalna terapija, u zavisnosti od toga da li je povreda akutnog ili hroničnog karaktera primenjuje se krio, elektro, šokvejv, hidro terapija, masaža, vežbe jačanja i istezanja. U okviru ordinacije Master Physical iskustva smo da terapija šokvejv aparatom daje vrhunske rezultate.

• Medikamentna terapija

• Hirurško lečenje (tek kada su svi vidovi lečenja iscrpljeni)

Hirurzi, plesači, moleri ...

Sindrom prenaprezanja je, osim kod sportista, moguć i kod muzičara, daktilografa, mehaničara, plesača, hirurga, stomatologa, molera, radnika na pokretnoj traci.

Prevencija

Ona se sprovodi individualno: uklanjanje ili ublažavanje predisponirajućih faktora, izbegavanje grešaka u treningu, otklanjanje grešaka na podlozi na kojoj se trenira, adekvatna obuća, izrada anatomskih uložaka, adekvatna priprema organizma za dalje napore (povećanje snage, elastičnosti, izdržljivosti mišića, poboljšanje koordinacije).