OVDE NIKO NIKADA NIJE DOBIO RAK Evo kako se hrani najdugovečniji narod na svetu (RECEPTI)

Na međunarodnom kongresu o kancerogenim bolestima u Parizu, stručnjaci su objavili da „prema podacima geokarcinologije (nauke o istraživanju raka u različitim delovima sveta), potpuno odsustvo raka javlja samo kod naroda Hunza.

"Stanje u ovom narodu je takvo i danas, oboleli su retki, a prosečni životni vek je 120 godina. Hunzakuti su drevni narod, smešten na samoj granici Pakistana i Indije u dolini reke Hunzi okružen oštrim klisurama Himalaja".

Mesto gde žive je poznato i kao "Oaza mladosti" zbog njihove neverovatne dugovečnosti i mladosti. Huni se kupaju u hladnoj vodi i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a i sa 65 godina rađaju decu.

Leti jedu sirovo voće i povrće, a zimi suve kajsije, proklijala žitarica i ovčji sir. Postoji period kada Hunza ne jedu apsolutno ništa. Taj period je poznat kao "gladno proleće" kada plod još nije sazreo i traje 2-4 meseca, pa Hunza u tom periodu konzumira samo sok od suvih kajsija. Proteine konzumiraju u najmanjim mogućim količinama, a u proseku dnevno unose 1.933 kalorije, od čega 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata.

Iz iskustva mnogih stranih došljaka koji su se doselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnosti ovog naroda zdrava ishrana.

Kineski časopis je 1984. opisao veoma zanimljiv događaj. Jedan od Hunza, po imenu Said Adbul Mobuda, zbunio je sve službenike za imigraciju na londonskom aerodromu kada je pokazao svoj pasoš. Naime, rođen je 1832. godine i imao je 152 godine. U zemlji Hunza važio je za štićenika, a sećao se događaja iz 1850. godine. Hunzi su izuzetno vitalni i okretni, dnevno prepešače 20 km i penju se po liticama bez mnogo napora.

Evo nekoliko recepata koji ih čine vitalnim i zdravim:

SEME KAJSIJE

Kajsije su pune kalijuma i natrijuma, vitamina A, a semenke su pune B-17 i esencijalnih masti i aminokiselina. Veruje se da semenke ovog voća leče rak.

SIROVO VOĆE, POVRĆE i ŽITARICE

One su deo svakodnevnog jelovnika, a od ovih namirnica se prave hleb i pite. Međutim, toplotna obrada traje veoma kratko da bi se sačuvale hranljive vrednosti. Meso jedu veoma retko, skoro nikada.
 

ČAPATI HLEB

Čapati je hleb i suštinski deo ishrane Hunza. Prave ga od brašna od celih zrna prosa i heljde. Hleb se pravi od dve šolje žitnog brašna, koje Hunzi melje između dva kamena da bi bio što mekši (za naše potrebe vredi zameniti celo zrno). Brašno se pomeša sa 1/4 kašičice soli koja je prethodno pomešana sa suvim i izgnječenim povrćem (celer, šargarepa...).

U smešu se dodaje pola šolje glacijalnog mleka ili vode obogaćene mineralima (bez vode obogaćene CO2). U testo ne dodaju kvasac, samo malo ulja. Smesu dele na loptice koje razvijaju u obliku ravnih palačinki koje podsećaju na meksičke tortilje.

Nekada su ih žene pekle na kamenu, a danas se peku u metalnim posudama. Proces je isti jer se čapati peku kratko, svega nekoliko minuta. Moderne Hunza žene u mešavinu dodaju melasu, ulje, cimet, papaju... sve ono što tradicionalni Hunza nije radio.

BONUS VIDEO