UPOZORENJE STRUČNJAKA Evo zbog čega ne treba piti antibiotike kod urinarnih infekcija

Naglo zahlađenje nas je sve iznenadilo, a sa njim se broj respiratornih infekcija povećao. Gostujući na RTS-u, prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri SZO za antibiotike, otkriva da li povišenu temperaturu, kašalj i kijavicu treba da rešavamo antibioticima.

Lekovi koji ubijaju bakterije su nesumnjivo jedno od najvećih naučnih otkrića. Koristeći antibiotike često dajemo mnogo šansi bakterijama da se još brže prilagode, što dovodi do sve većeg broja infekcija koje više ne mogu da se leče tradicionalnim antibioticima.

Antibiotici deluju samo na bakterijske infekcije, tako da se virusom izazvana prehlada, kijavica ili grip leči isključivo poznatim "svetim trojstvom":

• rehidratacija pacijenata, da unose što više tečnosti
• da primenjuju antalgetike protiv bolova i snižavanja temperature
• da koriste neka pomoćna lekovita sredstva na biljnoj bazi

"Antibiotici se prepisuju i kod virusnih infekcija, pre svega kod dece koja su imunokompromitovana, ali i odraslih, posebno ako su na nekoj imunosupresivnoj terapiji, u cilju sprečavanja sekundarne infekcije", napominje doktorka i ističe da antibiotici ne treba da se uzimaju na svoju ruku.

Kada se kod žena ustanovi urinarna infekcija, ne preporučuje se upotreba antibiotika jer je dokazano da će prilikom sledeće infekcije, ta bakterija biti rezistentna.

"Zato mora da se sagleda cela klinička slika. Da li pacijent ima temperaturu, da li ima bolove i nije dovoljan samo nalaz. Zato, čim se pojavi temperatura, naročito kod dece mlađe od dve godine, mora se odmah obratiti pedijatru", naglašava dr Bajčetić, a svi ostali treba da se drže krilatice "čekaj i posmatraj" šta će da se desi u prvih 48 sati.

Uzimanje antibiotika na svoju ruku može biti štetno pre svega zbog neželjenih efekata, napominje doktorka. Pošto se narušava balans između dobrih i patogenih bakterija može doći do sekundarnih infekcija koje se jako teško leče.

Poslednjih godina je sve veći problem sa povećanom koncentracijom antibiotika u otpadnim vodama. Zato je SZO pokrenula projekat "One helth, one approach", kako bi se svi ti segmenti pokrili.

"Svaki put kada operemo ruke antibakterijskim sapunom, rizikujemo da bakterije koje se inače nalaze na našim rukama, postanu otporne i u trenutku kada nam padne imunitet ili dođemo u bolnicu, antibiotici zbog toga ne reaguju", ističe prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri SZO za antibiotike.