Puna hranljivih materija: Evo nekoliko razloga zbog kojih treba da uključite papriku u ishranu

Bilo da volite slatku, crvenu, zelenu ili žutu papriku, špicastu ili baburastu (idealnu za punjenje), ljutu ili blagu, iz svake vrste paprika ćete moći da “povučete” nešto korisno za organizam. I mogućnosti za kombinovanje paprike u različitim jelima, godišnjim dobima ili vrstama kuhinje u odnosu na podneblje, zaista su velike.

Uz obilje vitamina, paprika daje i drugačiji, specifičan ukus namirnicama kojima je dodajemo. Ukusna je i sama. Pored toga, ispitivana su i potvrđena mnoga njena lekovita svojstva.

Paprika – nutritivni sadržaj, minerali i vitamini

Nijanse su u pitanju što se tiče hranljive vrednosti paprika u odnosu na vrstu, i razlika se odnosi prvenstveno na paprike koje su ljute. Radi se svakako o vrsti povrća koja spade u najzdravije, bez obzira da li jedete zelenu, žutu, crvenu, narandžastu ili ljubičastu paprika, koja je kod nas najređa.

Većinski, papriku čini voda, čak 91 odsto. U 100 grama paprika je samo 26 kalorija, oko 0.1 g masti (kojih nema u telu već samo u semenkama) i približno 2g dijetalnih vlakana. Sadrži dosta ugljenih hidrata (20 odsto). U oko 1,6 g proteina smestile su se esencijalne i neesencijalne aminokiseline, kakve su, na primer arginin i fenilalanin.

Paprika je rezervoar vitamina C

Paprika sadrži još: vitamine A (dosta beta karotena), B grupe, C, E i P. Takođe, deo sastava paprike su i kalijum, magnezijum, kalcijum, natrijum, fosfor, gvožđe, hlor, jod, kobalt, fluor, hrom i cink.

Paprika sadrži više vitamina C čak i od citrusnog voća, za koje se smatra da je lider u sadržaju ovog vitamina. Takođe, sadrži više vitamina C i od nekih drugih voćki, pa i bobica. Na primer, crvena paprika ima čak 4 puta više vitamina od limuna.

Likopen, moćni antioksidant koji daje upadljivu boju

Jedan od najređih hemijskih elemenata, likopen, zaslužan je za crvenu, narandžastu i žutu boju hrane koju konzumiramo. Može da se unese jedino ishranom, a naše telo ne može da ga sintetiše i razgradi samo.

Radi se o antioksidantu za koji je potvrđeno da utiče na smanjenje oksidativnog stresa, ali i održavanje ćelija zdravim dravih ćelija. Kada se udruži sa pojedinim esencijalnim kiselinama, likopen ima i antikancerogena, kao i antivirusna svojstva. Sve to značajno zaustavlja i usporava bujanje patogenih mikroorganizama.

Paprika pomaže u regulaciji metabolizma, nivoa glukoze u krvi

Dokazano je da slatke sorte paprike mogu pozitivno da utiču na nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Zbog toga se preporučuje kao deo ishrane osobama sa dijabetesom i metaboličkim poremećajima.

Kod onih koji nemaju dijagnozu dijabetesa, metabolizam može da bude usporen i da se zbog nekontrolisanog lučenja insulin u krv pune i talože glikogeni (masnoće), što je jedan od uzroka dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.

Prevencija srčanih bolesti i smanjenje holesterola

Fitosterol je supstanca koja može da pomogne u smanjenju holesterola. Ima ga najviše u zelenim paprikama. Slatke vrste paprika, kažu istraživanja, imaju antisklerotična svojstva.

Redovna konzumacija paprike doprineće čišćenju arterija od plakova i tome da krvni sudovi budu više elastični. Stoga je paprika u jelovniku značajan factor prevencije srčanog i moždanog udara.

Manji rizik od raka jednjaka, želuca i prostate

Preliminarne studije kažu da paprika ima antikancerogena svojstva koja bi mogla da budu značajna u prevenciji raka jednjaka i želuca. Takođe, naučnici su uspeli da pronađu vezu između visokog unosa vitamina iz paprike i manjeg rizika od raka prostate. Za ovu interakciju bili su odgovorni likopen, beta karoteni, vitamini C i A.

Značaj karotenoida za zdravlje očiju i kapsaicina koji daje ljutinu

Paprika obiluje karotenoidom zeaksantinom koji važan za zdravlje očiju, posebno prevenciju makularne degeneracije i gubitka vida. Takođe, smanjuje oštećenja oka, i štiti od takozvane plave svetlosti iz UV zraka.

Kapsaicin, glavno bioaktivno biljno jedinjenje iz čili papričice zaslužno je za ljutinu, ali i brojne zdravstvene koristi. Zanimljivo je da se vezuje za receptore bola, izaziva osećaj peckanja, ali ne oštećuje sluzokožu. Takođe, čini receptore bola neosetljivim na druge oblike negativih efekata, kao što je refluks kiseline, koji prouzrokuje gorušicu.