UMOR, NESANICA, STRES... Sve više ljudi se javlja sa ovim simptomima, doktorka savetuje šta da uradite ako ih primetite!

Na “ivici ste”, pod stresom, zabrinuti, neraspoloženi, mislite da će se desiti nešto loše. Razdražljivi ste, napeti, ne možete da se opustite, imate strahove, loše spavate i san Vas ne odmara. Lošu koncentraciju prati i slabo pamćenje, niste efikasni kao nekada. Uzbuđujete se zbog sitnica, osećate se preopterećeno, umorno, iscrpljeni ste, fali vam energija i imate obilje telesnih smetnji (mišići su vam napeti, srce vam se uzlupa, imate osećaj težine u grudima…). Niste pogrešili, ono što opisujete uzrokovano je stresom. Stres izaziva stanje psihičke patnje-distres, koji se najčešće ispoljava u vidu anksioznih i depresivnih simptoma.

Covid 19, bolest i/ili smrt bliske osobe, poslovni i finansijski problemi, lični i partnerski problemi, usamljenost, su prema rezultatima CoV2Soul studije na nacionalnom reprezentativnom uzorku, najugrožavajući stresori (ovome treba dodati i ratove).

Dr Gorica Đokić

Anksioznost je deo normalnih reakcija osobe u slučaju opasnosti ili pretnje opasnosti i predstavlja deo „bori se ili pobegni“ adaptacije ka preživljavanju.

Za razliku od toga, anksiozni poremećaj predstavlja izraženu, nekontrolisanu i često iracionalnu zabrinutost koja ometa svakodnevno funkcionisanje. Sami simptomi mogu biti lakši, umereni i teži, a lečenje prema našem vodiču podrazumeva da se za lakše i delimično umerene simptome anksioznosti mogu koristiti dijetetski suplementi sa ili bez psihoterapije, a za teže simptome, lekovi sa ili bez psihoterapije.

Učestalost anksioznosti u svetu je bila između 5,1 % i 11,9% i najčešće je duplirana u poslednje dve godine. Međutim klinička slika anksioznosti se u mnogome preklapa ili obogaćuje sa kliničkom drugih psihijatrijskih poremećaja najčešće sa depresivnim poremećajem, paničnim poremećajem, socijalnom anksioznošću, posttraumatskim stresnim poremećajem i poremećajem prilagođavanja, kao i alkoholizmom i zloupotebom psihoaktivnih supstanci.

Kada stresno stanje dugo traje,može doći do nastanka psihosomatskih bolesti koje predstavljaju telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima. U ove bolesti ubrajamo: povišen krvni pritisak, astmu, hipertireozu, čir želuca, iritabilni kolon, ulcerozni kolitis, psorijazu, vitiligo, alopeciju areatu, šećernu bolest, infarkt srca, pa i autoimune i maligne bolesti…

Osim anksioznosti, psihička patnja uzrokovana stresom se ispoljava i u vidu depresivnog poremećaja koji karakteriše sniženo raspoloženje udruženo sa veoma niskim stepenom samopoštovanja i gubitkom zadovoljstva ili interesovanja za ljude, stvari i događaje koji su osobu ranije činili srećnom. Primetili ste da se neki od ovih simptoma ponavljaju kod anksioznosti i kod depresivnosti i ja često volim da kažem “nema depresivnosti bez anksioznih simptoma, i nema anksioznosti bez depresivnih simptoma”.

Smatra se da 15% osoba tokom života ima depresivnu epizodu, ali mnogo osoba sa depresijom ima ponavljanu ili hroničnu depresivnost koja predstavlja ozbiljnu i onesposobljavajuću bolest. Depresivni simptomi, kao i anksiozni mogu biti lakši, umereni i teži, a lečenje prema našem vodiču podrazumeva da se za lakše simptome depresivnosti mogu uzeti pomoćna lekovita sredstva sa ili bez psihoterapije, a za umerene i teže simptome, lekovi sa ili bez psihoterapije.

Tretman pomoćnim lekovitim sredstvima opravdan je kod blagih i eventualno umerenih simptoma anksioznosti i depresivnosti. Potencijalni kandidat je svako ko živi i radi u uslovima pojačanog psihičkog stresa, kratkih rokova, brojnih obaveza, ko u dužem ili kraćem periodu nailazi na poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju – oseća umor, iscrpljenost, pad energije, raspoloženja, nesanicu, doživljava preopterećenost, napetost i anksioznost.

Prema svetskoj bazi podataka i Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse, S-adenozil L-metionin (SAMe) je preporučen za tretman blagih i umerenih simptoma depresije, ali i anksioznosti. To je potpuno prirodna supstanca već prisutna u organizmu, važna u reakcijama sinteze neurotransmitera, koja uz umerenu fizičku aktivnost, relaksacione tehnike, magnezijum, sunčanje i/ili uzimanje vitamina D3 pomaže, bez pospanosti i stvaranja zavisnosti. U kliničkoj studiji koju smo radili, kod pacijenata koji su koristili SAMe u kombinaciji sa kompleksom B vitamina (Tensilen®) nakon 3 meseca uzimanja pokazano je dvostruko smanjenje simptoma, bez neželjenih dejstava¹. Osobe koje uzimaju SAMe imaju i značajno bolje rezultate na testovima koncentracije, pažnje i pamćenja”.

Promo

I na kraju, kako smanjiti uticaj stresa ? Jedite i pijte uravnoteženo, vežbajte redovno u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i obavezno na vazduhu, vežbajte tehnike opuštanja, smanjite okidače stresa (ne gledajte vesti, ostavite vremena za sebe, postavite prioritete…), naučite da kažete NE, uzmite kućnog ljubimca…

Dr sc med Gorica Đokić

Spec. neurologije, ekspertska oblast neuropsihofarmakologija

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI