MINI ŠLOG DEŠAVA SE 2 NEDELJE PRE MOŽDANOG UDARA Doktorka Pavlović kaže ako znate simptome možete izbeći smrt

Danas je Svetski dan borbe protiv moždanog udara, a svakih 20 minuta u Srbiji jedna osoba ga doživi. To je vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji, po čemu smo u samom vrhu od nekoliko evropskih zemalja sa najvećom stopom smrtnosti od moždanog udara. Statistika kaže da svake godine moždani udar u Srbiji doživi između 20.000 i 25.000 ljudi.

Ono što lekare posebno zabrinjava jeste činjenica da je sve više mladih pacijenata na udaru. Kada govorimo o moždanom udaru, u mlade osobe spadaju ljudi do 50 godina. Šta je razlog sumornoj statisici, gde smo zakazali u preventivi i kako da prepoznamo prve simptome, objasnila je prof. dr Aleksandra Pavlović u "Uranku" na K1 Televiziji.

"Moždani udar je prekid dotoka krvi u mozak, bilo zbog zapušenja okluzije krvnog suda, što je najčešći slučaj, bilo zbog pucanja krvnog suda, kada se krv izliva u moždano tkivo. Prva situacija se viđa u 85 odsto slučajeva, a druga u 15 odsto. Krajnji ishod je zapravo isti, moždano tkivo ne dobija vrlo važne supstance, kiseonik, glukozu, važne masne kiseline i u toku nekoliko minuta dolazi do odumiranja nervnih ćelija. Tu je zaista važan svaki trenutak, svaki minut", rekla je doktorka i istakala značaj brzog dolaska u bolnicu.

"Mi imamo neki prozor u okviru četiri i po sata, on se danas sve više proširuje. Ako osoba sa moždanim udarom brzo dođe u bolnicu, može da dobije terapiju za razbijanje tromba, ali čak i ako spomenemo taj period, treba da budemo svesni da je svaki minut važan. Ako damo lek dva sata od nastanka smetnji, mnogo je bolje nego posle tri sata. Vreme je jako važno", rekla je doktorka.

SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA

"Važno je da osoba zna da prepozna da se nešto zbiva i da se hitno uputi lekaru. Ono što možemo, dok čekamo Hitnu pomoć, to je da izmerimo krvni pritisak. To je vrlo važna informacija. U suštini, najvažnije je prepoznati problem i tražiti pomoć od druge osobe. Postoje tipični znaci akutnog moždanog udara i kao što sama definicija kaže, to je nešto što se naglo desi sa našim funkcionisanjem.

To su najčešće znaci da oslabi ili se potpuno oduzme jedna polovina tela, ruka, noga, lice, izgubi se moć govora, bilo da ne možemo da govorimo ili da razumemo ono što nam neko govori. Može da se izgubi vid, na jedno oko ili oba. Takođe, osoba može da se tetura, ne može da hoda, može da se javi izuzetno jaka glavobolja sa povraćanjem", objasnila je dr Pavlović.

"Ono što može da prethodi, u petini slučajeva, jeste mali moždani udar, mini šlog. On može da se prepozna nedelju ili dve pre moždanog udara. To su slične ove smetnje, ali prolazne, od 5 do 15 minuta, po definiciji do sat vremena. To što je prošlo, ne znači da je dobro. Dobro je u tom trenutku, ali to je zapravo najava nekog sledećeg događaja koji onda može da bude trajan i da ostavi ozbiljne posledice. To je idealna šansa da reagujemo i na vreme potražimo pomoć", rekla je doktorka.

UZROCI MOŽDANOG UDARA

"To je najvažnije pitanje. Mi znamo da su najčešći uzročnici moždanog udara neke stvari na koje možemo da delujemo: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišene masnoće, neke srčane bolesti, aritmija, pušenje, prekomerna upotreba alkohola. Postoje i oni na koje ne možemo da delujemo, a to su starenje, rasne etničke pripadnosti, pol, jer je muški pol u nešto većem riziku, stres, zagađenje vazduha", rekla je doktorka i upozorila na posledice:

"Trećina ljudi koji prežive, ima jako ozbiljna oštećenja, invaliditete, suočavaju se fizičkim, motornim oštećenjima. Ne mogu da govore, da misle i onda zavise od pomoći drugih ljudi. Ne mogu nikada ili jako retko da se vrate u svoje prethodne aktivnosti. U ovom problemu se misli da su mladi ljudi od 40 i 50 godina. Statistika o broju mladih osoba koje doživljavaju moždani udara se povećava iz godine u godinu, u celom svetu. Jedan od odgovora je da učestalost drugih bolesti, kao što su hipertenzija, dijabetes, zapravo raste u mlađoj populaciji", rekla je dr Pavlović.