OČEKUJE NAS NAJTEŽA SEZONA GRIPA Stiže opasan soj, može da izazove srčane i moždane udare

Interesovanje za vakcinu protiv gripa u Srbiji raste iz dana u dan, a prema poslednjim informacijama u poslednje tri nedelje je imunizovano preko 150.000 ljudi.

Ono što izazova bojazan jeste tendencija ove sezonske bolesti da bukne, posebno nakon pandemije korone kada smo svi nosili zaštitne maske, a koje su nas, između ostalog, štitile i od ostalih vrsta virusa. 

Prve naznake da će ova sezona gripa biti teža nego obično, stižu iz SAD gde je hospitalizovan najveći broj ljudi od ove bolesti u poslednjih 13 godina. Ovakva situacija upozorava na rizik od širenja respiratirnih virusa u zimu.

Dok je sezona gripa obično između oktobra i maja, sa vrhuncem u decembru i januaru, stigla je oko šest nedelja ranije ove godine sa neuobičajeno visokom stopom obolelih. Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravaju da još od pandemije svinjskog gripa H1N1 u 2009, grip nije bio  tako rasprostrenjen. 

"To je neobično, ali izlazimo iz pandemije kovida koja je zaista uticala na grip i druge respiratorne viruse koji kruže", rekla je Linet Bramer, epidemiolog koja vodi CDC-ov domaći tim za nadzor gripa.

"Podaci su zloslutni", rekao je Vilijam Šafner, medicinski direktor neprofitne Nacionalne fondacije za infektivne bolesti i profesor zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt. "Ne samo da je grip poranio, već izgleda i da daje veoma teške kliničke slike."

Dodatna njegova zabrinutost, rekao je, jeste da vakcinacija protiv gripa zaostaje u odnosu uobičajenu praksu u ovom dobu sezone.

"To me čini dvostruko zabrinutim", rekao je Šafner. Velika rasprostranjenost gripa "sigurno izgleda kao početak onoga što bi mogla da bude najgora sezone gripa u poslednjih 13 godina".

Stručnjaci ukazuju i da dominantni virus, posebno opasan soj, H3N2, izaziva najgore epidemije po dva tipa virusa gripa A i B koji cirkulišu među ljudima. Ove vrste masovno izazivaju najviše komplikacija kod veoma mladih, starijih osoba i onih sa određenim hroničnim bolestima.

Oni upozoravaju i na posledice koje, čak i kad se osoba oporavi od ove vrste gripa, mogu da uništavaju organizam još četiri do šest nedelja kod osoba srednjih godina i starijih, povećavajući stopu srčanih i moždanih udara, rekao je Šafner.

Grip nije bio ozbiljan problem poslednje dve godine, kažu stručnjaci i zdravstveni zvaničnici, zbog maskiranja, socijalnog distanciranja i drugih mera koje su se praktikovale da bi se zaštitili od kovid-19.

Simptomi gripa

Javljaju se iznenada, ponekada u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja i to ako ima komplikacija ili razvije teža forma bolesti. 

Uobičajeni simptomi gripa su:

• povišena telesna temperatura,
• groznica,
• malaksalost,
• glavobolja,
• bol u mišićima i zglobovima,
• kašalj,
• bol u grlu,
• pojačana sekrecija iz nosa.

Stručnjaci ističu da najefikasnija mera prevencije gripa jeste vakcinacija.