"NEMA LEKA, OVAKO ĆU ZAVRŠITI ŽIVOT" Reči slavnog glumca ganule su svet, a doktorka otkriva gde Srbi mogu da urade test na ovu opaku bolest

Slavni glumac Kris Hemsvort je tokom TV serijala o zdravlju pod nazivom "Limitless", saznao da ima osam do deset puta više šanse da razvije smrtonosno oboljenje koje polako ubija funkcije u telu. Iako ima samo 39 godina, lekari su otkrili da Kris ima duplirani gen APOE4, koji značajno povećava rizik od Alchajmerove bolesti.

Doktorka Nadežda Živković Šternić, neurolog, gostovala je u emisiji "Mi danas" na K1 televiziji i tom prilikom otkrila da je ovo testiranje moguće obaviti i u Srbiji. Svako ko ima genetsku predispoziciju može da proveri da li je u riziku da oboli od Alchajmerove demencije u Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

"Postoji Alchajmerova demencija sa ranim početkom koja zavisi od mutacije gena, a ima ih tri koji su na raznim hromozomima i čija mutacija izaziva tu Alchajmerovu bolest ranog početka. Ona može da počne već od 30. godine. Mada, većina obolelih ima preko 65 godina. Testiranje koje je sproveo slavni glumac može da se sprovede i u Srbiji. To se radi na Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i to u Centru za poremećaje pamćenja. Tamo pacijent sa uputom može da uradi test, i ako ima i ako nema problem", rekla je doktorka i otkrila kolike su šanse da oboli osoba koja ima genetsku predispoziciju:

"Smatra se da ako oboleli srodnik iz prve linije postoji, onda je 40 odsto verovatnoća da će osoba koju ispitujemo imati bolest. Kod Alchajmerove bolesti je takva situacija da se 20 godina pre pojave prvih simptoma stvaraju patološke promene u mozgu. To su genetske promene, ali moram da kažem da se Alchajmerova bolest nasleđuje, ali i da to nije jednostavno pitanje. Kod onih sa ranim početkom je isključivo genetska komponenta u poreklu bolesti. Kod onih sa starijim početkom, preko 65 godina, jesu geni, ali ne u smislu da mutacija na tom nekom genu izaziva bolest, nego može da postoji povećana osetljivost, rizik prema bolesti. Isto tako, oni koji nemaju tu gensku karakteristiku, ne znači da neće dobiti bolest", ističe neurolog.

REZULTATI TESTIRANJA I FAKTORI RIZIKA

"Pretpostavljam da je kod gluma rađen APOE4. To znači da je od oca i majke nasledio gen. Njega ima u zdravoj populaciji, to je normalan protein koji se nalazi, a postoji kao forma dva, tri i četiri. Oni koji imaju formu četiri samo sa jedne strane, od oca ili majke, imaju dva do pet puta povećanu osetljivost za razvoj Alchajmerove bolesti, što ne znači da će dobiti, jer je potrebno dejstvo faktora sredine", rekla je dr Živković Šternić i otkrila koji su to faktori:

"Pod jedan, to su godine života. Što su godine odmaklije, to je rizik veći. Pod dva, to je genetska komponenta, a zatim vaskularne promene. Smatra se da jedan mali, do dva centimetra moždani udar u mozgu bolesnika koji ima Alhchajmerovu bolest, pogoršava kliničku sliku. Vaskularni faktori rizika su hipertenzija, povećani lipidi, šećerna bolest i ukoliko ih pacijent ima, toliko je u većem riziku od Alchajmerove bolesti. Pol takođe utiče, žene su više izložene. Osobe koje su doživele traumu mozga su takođe u riziku. To može biti i udarac u glavu", objasnila je doktorka.

SIMPTOMI

"Često pacijenti sami nisu svesni znakova i nemaju uvid u prve simptome. Zaboravnost je prvi simptom. Prvo se zaboravljaju skorašnji događaji, na primer, šta je osoba pričala sa nekim juče. Kasnije, kako bolest napreduje, ta zaboravnost obuhvata i starije događaje. Međutim, postoji poremećaj govora. Osoba ne može da pronađe odgovarajuće reči. Posle toga, kad se već to javi, onda treba da nas motiviše da vidimo šta je u pitanju, jer to nije više obična zaboravnost. Ako je osoba depresivnog raspoloženja, to je takođe znak, ali važno je napomenuti da to nije obična depresija, već ona koja ne reaguje ni na jedan antidepresiv. To je više ispraznost, a ne depresija. Osoba postaje apatična, nezainteresovana", otkrila je doktorka.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI