Organizam će vam biti zahvalan: Ovo su najbolji prirodni probiotici

Svaki put kada vam lekar propiše antibiotsku terapiju, on će napomenuti da ne zaboravite probiotike, a bez njih je nezamisliva putna apoteka pred odlazak na letovanje. U slučaju većine zdravstvenih problema mališana koji se često bore s vrtićkim infekcijama, pedijatri napominju da se obavezno daje probiotik, a u ponudi ih ima raznih.

Probiotici su živi mikroorganizmi i obično se nazivaju "zdravim bakterijama" jer pružaju mnogo blagodeti organizmu. Brojne studije dokazale su da oni poboljšavaju varenje i opšte stanje gastrointestinalnog trakta, poboljšavaju zdravlje srca, a pojedina istraživanja pokazala su da utiču čak i na izgled kože.

Konzumiranje probiotika u obliku suplemenata je jedan od najpopularnijih načina za unos ovih mikroorganizama, ali seoni mogu dobiti i iz hrane.

Jogurt

Najpopularniji prirodni izvor probiotika je nesumnjivo jogurt, koji pijemo pre svega zbog njegovog predivnog ukusa i činjenice da stvara pravu magiju u kombinaciji s pecivom ili semenkama i voćem u zdravom doručku. Međutim, on je poznat i kao pravi melem za gastrointestinalni trakt, zahvaljujući svom probiotičkom dejstvu.

On sadrži pretežno bakterije mlečne kiseline i bifidobakteriju, ali važno je imati na umu da nemaju baš sve vrste jogurta žive bakterije jer se one ponekad "ubiju" prilikom fermentisanja, zbog čega je važno birati jogurt sa živim i aktivnim kulturama.

Kefir

Jogurtov najbliži rođak — moćni kefir — možda je još korisniji od njega jer sadrži više mikroorganizama koji blagotvorno utiču na zdravlje creva. Uz to, ove bakterije i sojevi bakterija su raznovrsniji — studija objavljena 2016. godine u naučnom magazinu Frontiers in Microbiology pokazala je da kefirna zrna imaju 61 soj bakterija i gljivica (za razliku od jogurta, koji ima 4-6 sojeva).

Tajna je u tome što se kefir fermentiše duže, objašnjavaju eksperti.

Kiseli kupus

Kupus iz turšije priznatje kao jedan od najkorisnijih prirodnih probiotika jer je izuzetno bogat probiotičkim kulturama.

Pored toga, bogat je vlaknima, vitaminima C i K, a ima i visok sadržaj gvožđa, kalijuma i natrjiuma. Uz to, obiluje antoksidantima, a na prvom mestu su tu lutein i zeaksatin, koji su ključni za zdravlje očiju.

Međutim, stručnjaci napominju da je važno odabrati nepasterizovani kiseli kupus jer se u procesu pasterizacije ubijaju žive i aktivne bakterije.

Kiseli krastavčići

Sva fermentisana hrana je prava riznica probiotika, pa izuzetak nisu ni kiseli krastavci, konzervirani u rastvoru soli i vode. Kada se fermentišu neko vreme, oni koriste sopstvene bakterije mlečne kiseline, pri čemu postaju kiseli, a blagotvorno deluju na probavu.

Ipak, imaju i izuzetno visoku koncentraciju natrijuma, pa s njima treba biti oprezan, ali ako vam trebaju probiotici i vitamin K, esencijalna hranljiva materija u zgrušavanju krvi, kiseli krastavčići moraju biti baš izbor.

Ne zaboravite samo da oni u čijem se procesu kiseljenja koristi sirće ne sadrže žive bakterije.

Neke vrste sireva

Skoro svi tipovi sira su fermentisani, ali to ne znači da svi imaju probiotsko dejstvo. Zbog toga je na etiketama potrebno potražiti sintagme "aktivne kulture" i "žive kulture", koje se mogu naći u gaudi, mocareli, čedaru i dvežem siru.

Ova namirnica je izuzetno hranljiva i bogat izvor proteina, a obiluje i vitaminima i mineralima, uključujući fosfor, selen, kalcijum... Ukoliko ih konzumirate umereno, možete smanjiti rizik od srčanih oboljenja i osteoporoze, ističu eksperti.