KARDIOLOG RISTIĆ OTKRIVA ZAŠTO NAVIŠE SRBA UMIRE OD SRCA Evo kako možemo da damatično smanjujemo šansu od pucanja krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti u Srbiji i svetu, gde svakog dana umre najmanje 150.000 ljudi. Gostujući u emisiji "150 minuta" na Prvoj, profesor doktor Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da se Srbija nalazi u zoni vrlo visokog kardiovaskularnog rizika, a povišen holesterol je jedan od glavnih faktora.

"Kardiovaskularne bolesti su zdravstveni problem broj jedan. Apsolutno najčešći uzrok smrti više od 50.000 ljudi u našoj zemlji svake godine je ateroskleroza krvnih sudova koja dovodi do srčanog ili moždanog udara. Nedvosmisleno je dokazano da čitav niz faktora rizika od kojih su neki popravljivi, ubrzava aterosklerozu i da nas ranije vodi u srčani ili moždani udar. Svetska zdravstvena organizacija je izračunala da je otprilike 30 odsto ljudi od onih koje svake godine gubimo na globalnom nivou od kardiovaskularnih bolesti", rekao je dr Ristić i dodao:

"Druga stvar koja je veoma važna, to je da je Srbija, nažalost, već decenijama u zoni vrlo visokog kardiovaskularnog rizika. Bosna je u prethodnom periodu uspela da izađe iz te zone visokog rizika. 

U nekoj petoj deceniji života mora da se izračuna i prepozna kardiovaskularni rizik, naročito pacijenti koji imaju bliskog člana porodice koji je imao srčani udar, intervenciju ili operaciju na srcu ili je iznenada umro od srca. Treba da znamo koji faktori rizika nas vode do prevremenog srčanog ili moždanog udara. Ako ih prepoznamo i redukujemo ih, a dostupni su nam načini i lekovi koji pomažu, mi dramatično smanjujemo šansu da ćemo da doživimo srčani ili moždani udar", objasnio je kardiolog.

Za holesterol koji je jedan od glavnih faktora kardiovaskularnih bolesti, najvažnija je balansirana ishrana.

"Povišeni holesterol je jedan od glavnih faktora karidovaskularnih bolesti. Kada se govori o visokim masnoćama u krvi, ono što je najvažnije, to je loš holesterol koji nas zanima. U analizama krvi imamo ukupan holesterol, imamo LDL i imamo HDL holesterol. Važan je odnos između njih.

HDL holesterol trenutno možemo da podignemo fizičkom aktivnošću, ali se određuje i načinom ishrane. Najvažniji je odnos između unosa i potrošnje. Ako se bavite sportom gde ćete potrošiti deo energije, holesterol se neće dugoročno deponovati na vašim krvnim sudovima", rekao je dr Ristić i dodao:

"Naši pacijenti kada dolaze da vade krv, imaju lipemičan serum. Kada izvadite krv i stavite je u epruvetu, izdvoji se jedan deo masti koji jasno meta ostale analize i pokazuje kakva je cirkulacija i koliko esktremni veliki procenat masti zapravo ugrožava pacijenta. 

Cilj u prevenciji nije samo da ima što manje naslaga masti na krvnim sudovima, nego da su stabilne. Ako su nestabilne i pucaju, taj krvni sud se zapuši, a gde god da se zapuši, nastaje nesreća. Ako je na srcu, dolazi do infarkta, jer srce ostaje bez cirkulacije. Ako se desi u krvnim sudovima u mozgu, dolazi do moždanog udara. Balansirana ishrana je najbolja prevencija", rekao je profesor.