Čini čuda: Kako cimet deluje na organizam?

Cimet se pravi sečenjem stabljika stabala cimeta. Zatim se izvlači unutrašnja kora i uklanjaju drvenasti delovi. Kada se osuši, formira trake koje se uvijaju u rolnice, a koje se nazivaju štapići cimeta. Ovi štapići mogu da se samelju da bi se dobio prah cimeta. Opor ukus i miris potiču od visokog sadržaja jedinjenja cinamaldehida (oko 90% esencijalnog ulja iz kore). Naučnici veruju da je ovo jedinjenje odgovorno za većinu moćnih efekata cimeta na zdravlje i metabolizam.

Cimet je prepun antioksidanasa

Antioksidansi štite naše telo od oksidativnog oštećenja izazvanog slobodnim radikalima. Cimet je pun moćnih antioksidanasa, uključujući polifenole.

Jedna studija otkrila je da suplementacija cimetom može značajno da poveća nivoe antioksidansa u krvi, dok istovremeno smanjuje nivoe markera koji se koriste za merenje upale, kao što je C-reaktivni protein. U stvari, antioksidativni efekti cimeta toliko su moćni da čak može da se koristi i kao prirodni konzervans za hranu.

Ima antiinflamatorna svojstva

Upala je neverovatno važna, jer pomaže našem telu da reaguje na infekcije i popravi oštećenje tkiva. Međutim, upala može postati problem kada je hronična i usmerena protiv sopstvenih tkiva našeg tela. Cimet u ovom pogledu može da bude koristan. Studije pokazuju da ovaj začin i njegovi antioksidansi imaju snažna antiinflamatorna svojstva, što može pomoći u smanjenju rizika od bolesti.

Cimet može da zaštititi od srčanih bolesti

Cimet je povezan sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, što je vodeći uzrok smrti širom sveta. 

Kako se navodi u jednom pregledu, suplementacija sa najmanje 1,5 grama ili oko 3/4 kašičice cimeta dnevno u stanju je da smanji nivoe triglicerida, ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i šećer u krvi kod ljudi sa metaboličkom bolešću.

Drugi pregled 13 studija otkrio je da cimet može da smanji nivoe triglicerida i ukupnog holesterola, a oba su faktori rizika za srčana oboljenja. Takođe se pokazalo da cimet smanjuje krvni pritisak kada se konzistentno konzumira najmanje 8 nedelja.

Kada se kombinuju, svi ovi faktori mogu da pomognu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Pomaže u snižavanju nivoa šećera u krvi

Cimet je dobro poznat po svojim svojstvima snižavanja šećera u krvi. Osim blagotvornog dejstva na insulinsku rezistenciju, cimet može da snizi šećer u krvi kroz nekoliko drugih mehanizama. 

Prvo, pokazalo se da cimet smanjuje količinu šećera koja ulazi u krvotok nakon obroka i to ometanjem brojnih digestivnih enzima, što usporava razgradnju ugljenih hidrata u našem digestivnom traktu.

Drugo, jedinjenje u cimetu može da imitira efekte insulina kako bi poboljšalo unos šećera u ćelije.

Brojne studije sa ljudima potvrdile su korisne efekte cimeta, pokazujući da može da snizi nivo šećera u krvi natašte i poboljša hemoglobin A1c, marker dugoročne kontrole šećera u krvi. Efikasna doza obično je 1–6 g ili oko 0,5–2 kašičice cimeta dnevno.

Cimet sprečava bakterijske i gljivične infekcije

Cimetaldehid, jedna od glavnih aktivnih komponenti cimeta, korisna je protiv različitih vrsta infekcija. Studije u epruvetama pokazale su da ulje cimeta pomaže u ubijanju određenih gljivica koje izazivaju infekcije respiratornog trakta. Takođe može da inhibira rast određenih bakterija, uključujući listeriju i salmonelu. Osim toga, antimikrobni efekti cimeta mogu da pomognu i u sprečavanju karijesa i smanjenju lošeg zadaha.

Međutim, dokazi su uglavnom ograničeni na studije u epruvetama, tako da je potrebno više istraživanja na ljudima.