MUŽ ANE VOLŠ IMA DIJAGNOZU SOCIOPATE Psihijatar otkriva kako prepoznati to stanje, jedna stvar je ključna
Ispostavilo se da se njen muž Brajan Volš dugo borio sa psihičkim problemima, koji su prouzrokovani, prema rečima psihijatra kod kojeg je odlazio, poremećenim odnosom njegovih roditelja
Foto: Alo/Alo ilustracija M.J.
Slučaj nestale Beograđanke Ane Volš i privođenje njenog muža, koji danima potresa Srbiju i Ameriku izbacio je na površinu mnogo jezivih detalja. Ispostavilo se da se njen muž Brajan Volš dugo borio sa psihičkim problemima, koji su prouzrokovani, prema rečima psihijatra kod kojeg je odlazio, poremećenim odnosom njegovih roditelja.
Ističe da mu je postavljena dijagnoza sociopate, a ova vest je otvorila brojna pitanja. U javnosti su se pojavili i sudski dokumneti koji dokazuju da je Brajan u trenutku Aninong nestanka u Americi već bio u kućnom pritvoru zbog prevare.
Brajan je jedino dete svojih roditelja i većinu vremena proveo je sa svojom majkom, dok je njegov otac, inače ugledni neurohirurg, često radio. Poslali su ga u internat, a zatim je upisao i Univerzitet u Pitsburgu u Pensilvaniji. Međutim, na drugoj godini fakulteta, njegovo mentalno zdravlje se naglo pogoršalo, tako da je morao da napusti školovanje, a zatim je neko vreme boravio u mentalnoj ustanovi.
Foto: Alo/Alo ilustracija M.J.
Twitter
"Brajan se često osećao zamenarenim, nevoljenim i emotivno oštećenim jer su ga roditelji koristili kao pijuna u njihovim međusobnim svađama. Njegova depresija i anksioznost, kao i bes su ga napravili nesposobnim da normalno funkcioniše. Tada je započeo dugu bitku sa mentalnim zdravljem", rekao je njegov psihijatar dr Titman, piše Telegraf.
Tvrdio je i da su otac i sin dugo bili otuđeni i da stariji Volš odbio komunikaciju sa sinom kada je Brajan pušten pre nekoliko godina, posle 12 ili više godina bez kontakta.
Dijagnoza sociopate
Sociopatija ili antisocijalni poremećaj ličnosti (ASP) ima širok spektar i ne moraju sve sociopate biti i serijske ubice.
Jedno istraživanje pokazuje da dobar procenat stanovništva ispunjava dijagnostičke kriterijume sociopatije. Dakle, velike su šanse da poznajete osobu koja ima antisocijalni poremećaj ličnosti.
Manipulacije i prevare
Sociopate pokušavaju da zavode i „zavlače“ ljude oko sebe radi sopstvene koristi ili radi zabave. Ali to ne znači da su svi izuzetno harizmatični, piše Zena.rs.
Postoji li mogućnost da se sociopate izleče?
Oni se ponašaju neodgovorno, impulsivno i ne umeju da odlažu zadovoljstvo. Ako to znamo, onda ne čudi da se ove osobe često nedolično, pa čak i besprizorno ponašaju, odnosno ne brinu se ni za sopstvenu, kao ni za tuđu sigurnost. Prekomerna konzumacija alkohola, zloupotreba droga, kompulzivno kockanje, nebezbedan se*s i opasni hobiji, uključujući i kriminalne aktivnosti, čest su obrazac ponašanja sociopata.
Terapija može da pomogne u upravljanju nekim simptomima i neželjenim efektima, posebno u blažim slučajevima, ali će se sociopata teško odlučiti na to da potraži stručnu pomoć.
– Sociopatija je sindrom koji karakteriše loše ponašanje, ispred svega. Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imaju tendenciju da budu impulsivni, kao i da se bave obmanama i prevarama. Oni ignorišu odgovornosti i, u najgorem slučaju, nemaju savesti – pojednostavljeno objašnjava dr Donald V. Blek, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Iova Carver.
Prema njegovim rečima, poremećaj može da bude relativno blag.
– Ove osobe se možda često služe lažima, često ulaze u konflikte sa osobama iz najbližeg okruženja, poput supružnika, i to može da bude sve. Na drugom kraju spektra su lopovi i ubice – kaže dr Blek, koji je autor knjige Bad Bois, Bad Men: Confronting Antisocial Personality Disorder (Sociopathy). Većina njih se nalazi negde između ove dve krajnosti.
Sociopatija i psihopatija nisu isto
Kada upoređuje sociopate i psihopate, dr Blek kaže da je većina sociopata sklona impulsivnom ponašanju i često ih okruženje doživljava kao „poremećene“, dok je psihopata hladna i proračunata, ponekad čak i šarmantna osoba.
– Na psihopatiju treba gledati kao na krajnju tačku antisocijalnog spektra, jer su gotovo sve psihopate antisocijalne, ali nemaju sve asocijalne osobe psihopatiju – objašnjava.
Da bi osoba imala dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti, mora da ima najmanje 18 godina i istoriju agresije, kršenja pravila i naviku da laže, koja datira još iz detinjstva. Evo nekih drugih signala na koje treba obratiti pažnju, na osnovu kriterijuma navedenih u DSM klasifikaciji poremećaja ličnosti.
Najpoznatiji simptom sociopatije
Možda je jedan od najpoznatijih znakova antisocijalnog poremećaja ličnosti nedostatak empatije, posebno nemogućnost osećanja kajanja zbog svojih postupaka.
– Čini se da mnogim ljudima sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nedostaje savest, ali ne svima. Kad ne osećate kajanje, sposobni ste da činite bilo šta što vam padne na pamet, pa i stvari koje su loše po vas ili okruženje. Psihopate uvek imaju ovaj simptom, što ih čini posebno opasnim – kaže dr Blek.
Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, takođe, teško stvaraju emocionalne veze, pa su njihovi odnosi često nestabilni, površni i haotočni. Umesto da produbljuju odnose, oni se radije služe prevarama, prisilom i zastrašivanjem.