ZOVU GA “UBICA OTROVA” Čuveni travar tvrdi da je ova biljka dar prirode jer čisti krvne sudove

U ranim prolećnim mesecima list sremuše se koristi dok biljka ne procveta, a zatim nestaju njena lekovita svojstva Još su stari Rimljani poznavali tajne luka divljeg medveda ili sremuša.

Bližimo se sremuškoj sezoni. To je samonikla biljka koja je do pre nekoliko godina bila neopravdano zapostavljena. Sremuš je apsolutni dar prirode, hrane, lekova i začina, koji nazivaju i „ubica“ otrova. Sezona sremuše počinje još u martu, a april i maj su pravi „meseci sremuše“.

Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a istakao je da je prvi sremuš već stigao. Na pijacama je već dve-tri nedelje. „U ranim prolećnim mesecima list sremuša se koristi dok biljka ne procveta, tada nestaju lekovita svojstva.

Sremuš treba koristiti svaki dan, kada je svež. Sadrži eterična ulja, sadrži alin, poput belog luka. Lepo je u salatama“, rekao je travar. Medvjeđi luk ili sremuš Poznat je i kao medveđi luk, jer medvedi vole da jedu ovu biljku posle hibernacije da bi očistili stomak.

"To je važno za čišćenje organizma. Zato se i zove medveđi luk, jer kada se medved probudi iz zimskog sna, prvo jede sremuš. Dobar je protiv infekcija gornjih disajnih puteva. Deluje na viruse, jak je antiseptik i stimuliše imuni sistem“, kaže Momčilo Antonijević.

On ističe da se koren koristi u avgustu, te da je važan za organe za varenje, a blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem. Poboljšava cirkulaciju i sprečava srčani udar. Napominje da je dobro uzimati sremuš kapi, dok postoji i sremuško ulje koje se koristi u kulinarstvu. „Važno je istaći da kada se bere u prirodi treba paziti da se ne meša sa đurđevkom, koji nije biljka za kućnu upotrebu. Lako ih je razlikovati, jer listovi sremuše mirišu na beli luk“, savetuje travar.