ČUVENI KARDIOLOG UPOZORAVA Ako se ovako nastavi ova bolest će prepoloviti broj Srba, problem je u neznanju
Trebalo bi jednom godišnje da se obave preventivni pregledi, bez obzira da li pacijent ima bilo kakve tegobe
Blic: Masanori Jošida
Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a prema statistici, godišnje od njih kod nas umre oko 52.000 ljudi.
Poznati srpski kardiolog dr Miljko Ristić upozorava da ukoliko bolesti nastave ovim tokom, broj stanovnika u Srbiji će biti prepolovljen.
"Mi smo mala zemlja, a iz godine u godinu se broj stanovnika smanjuje uzrokom kardiovaskularnih bolesti, a te cifre nisu zanemarljive. One su i te kako alarmantne, jer ako se nastavi proces umiranja od kardiovaskularnih bolesti, mi ćemo ostati prepolovljeni sa brojem stanovnika. Po mom iskustvu, veoma je važna edukacija stanovništva u pogledu svih bolesti i prevencija", započeo je dr Ristić, pa dodao:
"Mislim da smo i na prvom i na drugom polju zakazali. Stalno ističem prevenciju, koja je odobrena od Svetske zdravstvene organizacije, a ona je prepisana za maltene sve bolesti. Što se tiče kardiovaskularnih, tu bi trebalo jednom godišnje da se obave preventivni pregledi, bez obzira da li pacijent ima bilo kakve tegobe.
Potom se osvrnuo na to koliko je u Srbiji teško zakazati detaljne preglede i analizu:
"To je stvarno teško. Prioritet su svakako pacijenti koji su stvarno bolesni i kojima je ustanovljena bolest. U tom prioritetu imate liste čekanja, koje ne bi trebalo da postoje, a pacijent za operaciju srca čeka i do 120 dana. U tom čekanju, neki broj pacijenata je sigurno fatalno završio. Što brže bi trebalo da se ustanovi plan rada, recimo tokom vikenda i prekovremeno. Ovo je ratna situacija. Dok sam bio student učili smo o ratnoj medicini, a tu doktor mora da radi 24 sata", objasnio je kardiolog dr Miljko Ristić za tv Kurir.
Prevencija bolesti srca i krvnih sudova ima uspeha samo ako se smanje glavni faktori rizika: povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i šećera u krvi, nedovoljan unos voća i povrća, prekomerna uhranjenost i gojaznost, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost. Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu da pomognu u prevenciji.