Loše utiče na mozak: Hrana koju treba da isključite iz ishrane

Više od 20 odsto kalorija dobijenih u toku dana iz ultra-prerađene hrane, nedavna studija povezuje sa bržim kognitivnim opadanjem, pamćenjem i obavljanjem više poslova odjednom. Istraživanje je utvrdilo da je kod muškaraca i žena koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane za 28 odsto brže smanjeno pamćenje, pažnja, tečno izražavanje i vizuelne/prostorne sposobnosti i za 25 procenata su smanjene izvršne funkcije, za razliku od ljudi koji su jeli najmanje količine visokoprerađene hrane. U visokoprerađenu hranu spadaju unapred pripremljena smrznuta hrana, čips i perece, sladoled, hleb kupljen u prodavnici, kolačići, mešavine za kolače, žitarice, upakovane grickalice i još mnogo toga.

Pržena hrana, kao što su pomfrit, pržena piletina, pohovana hrana i slično, spadaju među najviše ultra-prerađene namirnice na planeti.One su takođe među namirnicama koje konzumiramo, a koje mogu da izazovu upale. Ovo navodi na mogući razlog za rezultate velike studije na više od 18.000 ljudi iz regiona na jugoistoku SAD poznatog kao „pojas moždanog udara”, gde u ishrani preovlađuje pržena i pohovana hrana.

Jedan od načina na koji hrana utiče na kognitivne funkcije jeste preko veze između mozga i creva. Naučna istraživanja sugerišu da neuravnotežena mešavina zdravih i nezdravih bakterija u našem mikrobiomu može uticati naodređene supstance u mozgu, posebno na neurosupstance poput noradrenalina, serotonina i dopamina, koje utiču na učenje i pamćenje.

Studija objavljena u European Heart Journalotkrila je da prekomerno konzumiranje crvenog mesa može povećati nivoe trimetilamin N-oksida (TMAO), nusproizvoda metabolizma crevnih bakterija. Visoki nivoi TMAO mogu biti povezani sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara.

– Pored toga, promene u crevnim bakterijama mogu povećati depozite amiloida, doprinoseći na taj način Alchajmerovoj bolesti – kaže dr Naidoo.

Hrana sa jeftinim tečnim zaslađivačima značajna opasnost za mozak

Fruktoza je šećer koji se nalazi u zdravom voću, ali i u šećeru od trske i visokofruktoznom kukuruznom sirupu (HFCS), jeftinom tečnom zaslađivaču koji proizvođači hrane dodaju prerađenoj hrani kako bi poboljšali ukus i naterali nas da ih stalno jedemo. Šećer od trske i HFCS toliko su rasprostranjeni u našoj ishrani (bezalkoholna pića, slatkiši, začini, prelivi za salatu, supe u konzervi, pekarski proizvodi, vekne hleba i druga prerađena hrana) da mogu predstavljati značajnu opasnost za mozak zahvaljujući dugogodišnjem konzumiranju.