SRBI OBOŽAVAJU DA JE JEDU Samo ovakva slanina ne šteti zdravlju, otkriveno gde nastaje problem

Srbi su narod koji obožava slaninu i u čijoj su tradiciji jela koja sadrže svinjsku mast. Ali koliko je slanina zdrava i kako utiče na naše zdravlje?

Jedan od razloga zašto je slanina tako nezdrava je so. Pre sušenja, slanina 7 dana treba da stoji potopljena u so, nakon čega se dimi. Slanina koju kupujemo u prodavnici nije istog kvaliteta kao ona koju će, možda, osušiti vaš deda, zato se ta dva proizvoda ne mogu ni porediti.

Ako sušite slaninu za sebe, onda ćete verovatno obratiti pažnju da to bude najkvalitetnije meso sušeno i obrađeno po svim zdravstvenim standardima.

Druga problematična stavka slanine za mnoge je masnoća. Slanina se sastoji od oko 50% mononezasićenih masti. To je ista masna kiselina koja se nalazi i u maslinovom ulju, pa se generalno smatra "zdravom za srce".

Ako odbacimo masnoće i so, ostaje nam još holesterol.

Naučnici sada kažu kako holesterol iz slanine predstavlja veoma mali procenat holesterola koji se nalazi u krvi.

Iako visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčana oboljenja, studije nisu uspele da otkriju bilo kakvu doslednu vezu između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Svinjetina je bogata mnogim hranljivim materijama, uključujući proteine i nekoliko vitamina. Isto važi i za slaninu.

Međutim, sve je u količini. Slanina će biti zdrava za vas ako je unosite u ograničenimi količinama. Tajna je u balansu.

 

Naučnici i lekari kažu da je optimalno da pojedete 20-30 grama slanine dnevno, ne više. Tako ćete podići energiju, opskrbiti telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.

Šta sadrži slanina: 

vitamine rastvorljive u mastima, uključujući A, D, E
esencijalne aminokiseline - linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
nezasićene i zasićene masne kiseline
minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)

Koja je bolja za organizam, dimljena ili barena?

Nedavno su naučnici otkrili da dimljena slanina zadržava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, čak i nakon toplotne obrade, nutrijenti se uopšte ne gube. Takođe, nakon dimljenja se ne menja ni količina kalorija - 700-740 kcal na 100 g. 

S druge strane, u barenoj takođe nema nekih većih izmena u sastavu nakon termiške obrade. Razlika je što je ova slanina obično masnija, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena slanina može biti štetnija, kažu lekari i napominju da zapravo najveći problem, a koji važi za sve prerađevine, jesu nitrati, odnosno pojačivači ukusa koji se dodaju namirnicama.

Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate. 

Unosite dosta soli

Slanina sadrži dosta soli, što ne znači da ne treba uopšte da je jedete, već da to imate na umu, kako biste obratili pažnju i na količinu. U četiri nešto deblja parčića slanine nalazi se, u proseku, oko 880 miligrama natrijuma, što je oko 40 odsto preporučenog dnevnog unosa za odrasle.

Preteran unos soli povećava rizik od srčanih bolesti, oštećenja bubrega, kao i osteoporoze.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI