Više štete nego koristi: Hrana koja narušava zdravlje štitne žlezde

Štitna žlezda dosta često oboleva i izaziva probleme koji zahtevaju malo drugačiji režim ishrane, koji podrazumeva izbegavanje neke hrane. Ljudi sa bolestima štitne žlezde ne mogu da kontrolišu svoj zdravstveni problem samo ishranom, ali konzumiranje pogrešne hrane ili suplemenata može da izazove dodatne probleme.

Soja

Endokrinolog dr Christian Nasr iz Cleveland Clinic navodi šta ljudi ne bi trebalo da jedu ukoliko imaju neku od bolesti štitne žlezde.  Dr Nasr ističe da soja, na primer, nije dobra za ljude koji imaju hipotireozu. Previše soje uzrokuje probleme ljudima čija štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Glavni problem je, kako kaže, što soja može da ometa apsorpciju hormona koje  pacijenti sa hipotireozom uzimaju.

– Studije pokazuju da ako pojedete mnogo soje ili popijete veliku čašu sojinog mleka u roku od jednog sata od uzimanja hormona štitne žlezde, to može da utiče na apsorpciju. A kod mnogih ljudi dosledna apsorpcije tih hormona je neophodna kako bi postigli stabilno stanje. Generalno, stručnjaci preporučuju da ljudi koji imaju neaktivnu štitinu žlezdu, ali i dalje pokušavaju da očuvaju njenu funkciju – ne konzumiraju velike količine soje svaki dan – objašnjava dr Nasr.

Alge

Ljudi sa problemima štitne žlezde, po savetu endokrinologa, ne bi trebalo da uzimaju suplement kelp alge. Koncentracija kelpa u hrani generalno nije dovoljna da izazove problem, ali kapsula morske alge može da sadrži čak 500 mikrograma, a preporučen dnevni unos kreće se od  158 do 175 mikrograma. Trudnice posebno treba da izbegavaju unos velikih količina algi, jer to može da ih dovede u opasnost od razvoja fetalne strume.

Ljudi sa problemima štitne žlezde, po savetu endokrinologa, ne bi trebalo da uzimaju suplement kelp alge. Koncentracija kelpa u hrani generalno nije dovoljna da izazove problem, ali kapsula morske alge može da sadrži čak 500 mikrograma, a preporučen dnevni unos kreće se od  158 do 175 mikrograma. Trudnice posebno treba da izbegavaju unos velikih količina algi, jer to može da ih dovede u opasnost od razvoja fetalne strume.

Iznutrice i gluten

Bez obzira na to koliko su tradicionalna jela od iznutrica ukusna, endokrinolozi ih ne proporučuju osobama koje imaju neku od bolesti štitne žlezde. Iznutrice kao što su bubrezi, srce ili džigerica sadrže mnogo alfa-lipoinske kiseline. Ako se unese previše ove kiseline to bi moglo da poremeti  način na koji štitna žlezda radi. Lekari podsećaju da lipoinska kiselina takođe može da utiče na apsorpciju lekova za štitnu žlezdu.
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu i može da ošteti tanka creva ljudi sa celijakijom. Zbog glutena ljudi sa celijakijom mogu da razviju autoimune poremećaje kao što je Hašimotova bolest (neaktivna štitne žlezde) i Gravesove bolesti (preaktivna štitna žlezda). Ako imate celijakiju, dijeta bez glutena može pomoći u prevenciji ovih bolesti štitne žlezde.