NE SVRBE DLANOVI ZBOG PLATE Na poslu sam dobila anafilaktički šok, mislila sam da je kraj, evo kako sam se isčupala

Anafilaktički šok je izuzetno jaka alergijska reakcija koja nastaje veoma brzo i predstavlja njen najteži oblik. To je akutno nastali težak tip rane reakcije preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan.

U nekim slučajevima može doći do smrti, najčešće zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa. Neposredni uzroci ove reakcije mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata nakon ujeda.

U snagu ove alergijske reakcije uverio se i juče vaš novinar kome se običan radni dan pretvorio u borbu za život. Sve se odigralo u roku od nekoliko minuta.

Upala sam u anafilaktički šok. Prvo su me snažno počeli da svrbe dlanovi. Zatim, sam osetila da mi se žari i pulsira vrat, za par minuta celo telo mi je gorelo kao da hiljade strela zapalilo kožu. Počela sam jako da se znojim i uhvatila me strašna vrtoglavica.

Odmah mi je bilo jasno da se radi o alergiji na lek koji je popila pre pola sata ali nisam znala kako da zaustavi burnu reakciju organizma. 

Mislila sam da ću da se ugušim, jedva sam mogla da govorim.

Zbog panike, strašno bolnog svraba, snažnog bola u stomaku, osetila sam kako gubim svest. Spas je donela koleginica, koja je znalački odreagovala, umirujićim glasom saopštava da stiže lek za alergiju - antihistaminik, i da će biti sve u redu. 

I stvarno 10 minuta posle uzimanja antialergijske tablete, crveni pečati i svrab polako počiju da se spuštaju od glave prema stopalima.

Lek za koji pretpostavljam da je izazvao ovu tešku alergijsku reakciju je analgetik koji sam inače često pila da bi smanjila glavobolju. I ranije sam shvatila da ne bih smela da ga uzimam jer bi svaki put dobila dijareju od njega ali taj dan sam kod sebe imala samo njega i glavobolju.

Veoma je važno da obratimo pažnju na svaki signal koje nam telo šalje, jer svako ignorisanje može skupo da nas košta. 

Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije jesu kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Od lekova, prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka su betalaktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (pretežno mišićni relaksansi) i jodna kontrasta sredstva. Međutim, lateks (guma od koje se prave medicinske rukavice), izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi mogu takođe izazvati anafilaktičnu reakciju.

Reakcija nakon samo nekoliko minuta!

Simptomi mogu biti različiti, a najčešći su oticanje usana, kapaka, lica, jezika, grla, otežan govor, promuklost, kašalj, gušenje, pojava koprivnjače, abdominalni bol sa povraćanjem ili bez njega, pad krvnog pritiska, dezorijentacija, konfuzija, kolaps, gubatak svesti i snage…

U kontaktu sa alergenom, simptomi anafilaktičkog šoka obično se javljaju nakon samo nekoliko minuta, i to u proseku pet do 10, ali se mogu javiti i nakon 20 minuta od kontakta sa alergenom i onda su najteži. Ponekad se ispoljavaju nakon dva do četiri sata, a izuzetno retko posle 12 sati nakon izlaganja alergenu.

Bolesnik oseća svrab ili primećuje osip po koži, a kod nekih se manifestuje otežanim disanjem i gušenjem. Smrt može nastupiti nakon nekoliko minuta ili nakon više dana, usled oštećenja organa nastalih u ranom stadijumu anafilakse. Najveći je rizik kod astmatičara. U oko 80 odsto fatalnih slučajeva šoka dolazi do oštećenja srca.

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije, koja je praćena simptomima respiratornih tegoba i/ili hipotenzije, kao i pojavom kožnih promena.

Važno je istaći da kožne ili mukozne promene mogu ostati diskretne ili izostati u oko 20 odsto slučajeva. Neki pacijenti imaju samo pad pritiska. Digestivne tegobe (povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija) najčešće se javljaju pri ubodu insekata.

Ponekad se rade laboratorijski testovi i merenje metabolita kao što je serumska triptaza i histamin u plazmi ili metabolit histamina u urinu.

Hitno lečenje

Anafilaktički šok je najhitnije stanje, koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Ako do ove reakcije dođe, pacijenta je bitno postaviti u ležeći položaj i podići mu noge. Ukoliko je moguće, ukloniti alergen (obustaviti davanje leka, izvaditi žaoku…).

Neophodno je obezbediti prohodnost disajnih puteva što ponekad zahteva endotrahealnu intubaciju ili traheotomiju. Po proceni lekara daje se i maska sa kiseonikom.

Obavezno je merenje pulsa i klinički pregled pluća, kao i procena cirkulacije i monitoring, merenje i praćenje krvnog pritiska, disanja, EKG-a, slušanje srca…

Laboratorijske analize se rade kasnije po zbrinjavanju bolesnika, radi dopune dijagnostike. Adekvatna terapija podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika, glikokortikoida u visokim dozama, kiseonika, aminofilina, i tečnosti u vidu fiziološkog rastvora i glukoze.