NOVA STUDIJA OTKRIVA Povećan unos ove hrane može smanjiti rizik od smrti

Australijski naučnici tvrde u novoj studiji da, kako starimo, veći unos magnezijuma u ​​našu svakodnevnu ishranu dovodi do boljeg zdravlja mozga. Povećani unos namirnica bogatih magnezijumom, poput spanaća i orašastih plodova, takođe može pomoći u smanjenju rizika od demencije, koja je sedmi najveći ubica na svetu, kažu naučnici iz Laboratorije za neuroimaging i mozak na Australijskom nacionalnom univerzitetu (ANU). Povećanje dnevnog unosa magnezijuma i efekat na mozak.

Studija na više od 6.000 kognitivno zdravih učesnika u Velikoj Britaniji, starosti od 40 do 73 godine, otkrila je da ljudi koji konzumiraju više od 550 miligrama magnezijuma svaki dan imaju starost mozga koja je bila oko godinu dana mlađa do 55. godine u poređenju sa ljudima koji imaju normalan dnevni unos magnezijuma od oko 350 miligrama.

Studija je sprovedena tako što su njeni učesnici popunili onlajn upitnik pet puta u periodu od 16 meseci. Dobijeni odgovori korišćeni su za izračunavanje dnevnog unosa magnezijuma za učesnike i zasnovani su na 200 različitih namirnica sa različitim veličinama porcija.

Australijski naučnici su se fokusirali na hranu bogatu magnezijumom kao što su zeleno lisnato povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice, kako bi se napravila prosečna procena unosa magnezijuma iz ishrane učesnika.

Naša studija pokazuje da bi povećanje unosa magnezijuma od 41 posto moglo dovesti do manjeg skupljanja mozga povezanog sa godinama, što je povezano sa boljom kognitivnom funkcijom i manjim rizikom ili odloženim početkom demencije u kasnijem životu.

Ovo istraživanje naglašava potencijalne prednosti ishrane bogate magnezijumom i ulogu koju ona igra u promovisanju dobrog zdravlja mozga, kaže Khavlah Alateek iz Nacionalnog centra za epidemiologiju i zdravlje stanovništva ANU-a i glavni autor studije, koja je objavljena u European Journal of Ishrana.

Crne prognoze

Naučnici veruju da će se broj ljudi širom sveta kojima će biti dijagnostikovana demencija više nego udvostručiti sa 57,4 miliona u 2019. na 152,8 miliona u 2050. godini, stvarajući sve veći pritisak na zdravstvene i socijalne usluge i globalnu ekonomiju.

Pošto za demenciju nema leka, a razvoj farmakoloških tretmana je bio neuspešan u poslednjih 30 godina, sugerisano je da se više pažnje treba usmeriti na prevenciju.

Naše istraživanje bi moglo da informiše razvoj javnozdravstvenih intervencija koje imaju za cilj promovisanje zdravog starenja mozga kroz strategije ishrane, kaže dr. Erin Valsh iz ANU i koautor studije.

Već u mlađem uzrastu treba uvesti veći unos magnezijuma

Australijski naučnici kažu da veći unos magnezijuma u ​​našoj ishrani od malih nogu može zaštititi od neurodegenerativnih bolesti i kognitivnog pada do četrdesetih godina.

Studija pokazuje da veći unos magnezijuma u ​​ishrani može doprineti neuroprotekciji ranije u procesu starenja, a preventivni efekti mogu početi u našim 40-im ili čak ranije. To znači da ljudi svih uzrasta treba da obrate više pažnje na svoj unos magnezijuma.

Takođe su otkrili da su neuroprotektivni efekti veće količine magnezijuma u ​​ishrani koristili ženama više nego muškarcima, i to više kod žena u postmenopauzi nego kod žena u premenopauzi, iako to može biti posledica antiinflamatornog dejstva magnezijuma, naglašava Alateek, piše Science Alert.