VITAMINSKI ŠOK ZA ORGANIZAM Raste u Dragačevu, košta koliko i kilo jagnjetine, za ovo tropsko voće kažu da "diže iz mrtvih"
Svi znamo da je tropsko voće, poput banana, kivija ili mandarina, tipično za tropske krajeve, ipak, neke vrste su uspele da se razvijaju i u Zapadnoj Srbiji. U sred Dragačeva veoma uspešno raste kivano voće ili afrička rogata dinja, prenosi Prva.
Kako kaže vlasnik gazdinstva kivana u okolini sela Zeoke, Milan Jevremović, ovo voće je jako lepog mirisa i ukusa koje se meša sa bananom, kivijem i dinjom. Sadrži dosta vitamina, najviše C i B, te je jedan kivano dnevno sasvim dovoljan kako se ne bi doživeo vitaminski šok.
Kivano: Čudesna afrička dinja
Kivano je svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voće dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo.
Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Idealno je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte. Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.
Semenke obiluju masnim kiselinama, među kojima su najznačajnije linolna i oleinska. Linolna je naročito važna, kao jedna od omega-6 masnih kiselina. Oleinska pomaže u borbi sa visokim krvnim pritiskom. Žućkasto-zelene semenke sadrže karotenoid (beta karotin, provitamin A), koji je važan za imuni sistem, zdravlje kože i očiju.
Takođe, sadnja je veoma jednostavna, sadi se kao i paprika ili krastavac, dok je cena kilograma ovog tropskog voća, kako kažu, kao kilogram pečenog jagnjeta. S obzirom na sve to, postavlja se pitanje da li to znači da Srbija menja klimu i da li ubuduće možemo da očekujemo učestalu sadnju tropskog voća, netipičnog za naše krajeve.
Jede se tako što se preseče na pola, zatim kašičicom izvadi mesnati deo. Plodovi su zreli kada zelena nijansa pređe u žutonarandžastu. Semenke su ukusne, posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Afrička dinja se dobro slaže i sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kivano kod nas može da se nabavi u bolje snabdevenim prodavnicama.
Kako je istakao klimatolog Vladimir Đurđević, već duže vreme je primećeno da su neke sorte vinove loze koje su u prošlosti takođe rađale kod nas, počele da daju mnogo kvalitetniji rod od kojeg može da se pravi kvalitetno vino.
VITAMINSKA BOMBA
Sok od kivana okrepljuje organizam, a sprema se tako što se 4 afričke dinje preseku na pola, iz njih se kašičicom izvadi mesnati deo i ispasira u blenderu. Zatim se procedi i tako odvoji od semenki. Budući da je veoma gust, doda se ceo limun i 3 do 4 dl vode. Zasladi se po želji, sa površine skine pena, doda led i spreman je za konzumiranje. Umesto limuna, može da se doda i sok od crnog grožđa, a sve voćne kombinacije čine pravu vitaminsku bombu za organizam.
"Na primer, sorta vina "širaz" koja je tipična za Mediteran, te sve toplije temperature tokom leta koje sve više liče na mediteransku klimu sa manjim padavina joj omogućavaju da se više i bolje razvija", objasnio je klimatolog.
Takođe i kivi koji se ranije uzgajao u Srbiji, danas su njegove količine značajno veće. Ista situacija je i sa smokvama. Međutim, nekim drugim poljoprivrednim kulturama, kao što je uzgoj kukuruza, to donosi više štete nego koristi. Proizvodnja kukuraza, prema rečima klimatologa Đurđevića je pod ozbiljnim pritiskom u Srbiji. Slična situacija je sa suncokretom i šećernom repom.
Što se tiče klime, klimatolog je dodao da je Srbija trenutno "globalni šampioni" u porastu letnjih temperatura, kao i da klimatske posledice postaju sve vidljivije što o tome govori i sve veći uzgoj tropskog voća na našem podneblju.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Žena
Komentari (0)