Stomačni virus ili trovanje hranom? Ovo je razlika

Mučnina i bol su glavni simptomi i trovanja hranom i stomačnog virusa. Dijareja, gubitak apetita, povraćanje, grčevi u stomaku, bolovi u mišićima, slabost, glavobolja, vrtoglavica neki su od simptoma stomačnog virusa. Stolica sa ostacima krvi je signal ozbiljnijeg stomačnog virusa. Simptomi bolesti često traju 3 do 4 dana, najduže dve nedelje.

Prvi simptomi trovanja hranom, mogu se javiti samo nekoliko sati posle konzumacije kontaminirane hrane. Stanje je praćeno vodenastim ili krvavim stolicama, mučninom, povraćanjem, mučninom, bolovima i grčevima u stomaku. Pacijenti se žale i na povišenu telesnu temperaturu, bolove u mišićima, vrtoglavicu koja je posledica dehidracije. Najveća opasnost su nedovoljno termički obrađene namirnice, salate, piletina, jaja, morski plodovi, mlečni proizvodi.

Kako se dijagnostikuje stanje?

Ne postoji jedinstvena metoda za dijagnozu stomačnog virusa. Lekar će verovatno dati i dijagnozu samo na osnovu simptoma. Brzi test stolice može se koristiti za otkrivanje prisustva rotavirusa ili norovirusa, ali nije lako dostupan u većini klinika. Na osnovu uzroka stolice može se isključiti prisustvo bakterijske ili parazitske infekcije.

Mučnina i bol, proliv, povraćanje, grčevi najčešće su posledica stomačnog virusa. Stomačni virusi su veoma zarazni i lako se prenose. Osoba je zaražena kada počne da oseća simptome, ali i u prvim danima posle oporavka.

Stomačni virus se prenosi putem kontaminiranih namirnica, direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, ili dodirom kontaminirane površine ili predmeta.

Kako prepoznati trovanje hranom?

Trovanje hranom često je posledica upotrebe neadekvatno higijenski pripremljene hrane. Nekuvana i gotova jela, salate mogu biti uzrok trovanja hranom. Bakterije se brzo razmnožavaju kada se namirnice kao što su meso, mlečni proizvodi, prelivi ne čuvaju na odgovarajućoj temperaturi.

Nedovoljno kuvano ili pečeno meso često na kraju dovede do trovanja hranom. Salmonela i ešerihija koli su bakterije koje najčešće uzrokuju trovanje hranom.

Simptomi najduže traju dve sedmice.

Nekada je moguća i upotreba antibiotika.

Lečenje zavisi od uzroka infekcije. Potporna terapija koja uključuje povećan unos tečnosti, odmor, dopunu elektrolita i lekove za sniženje telesne temperature se primenjuje kod virusnih bolesti. U slučaju da su mučnina i bol u stomaku posledica bakterije salmonele, pacijentu se može propisati i antibiotik.

Namirnice koje je potrebno izbegavati

Kod trovanja hranom mogu biti od pomoći i recepti iz kućne apoteke. Bitno je dopustiti stomaku da se smiri, izbegavati začinjenu hranu, unositi dovoljne količine vode, biljnih čajeva. Savet je da se izbegavaju zaslađeni sokovi i slatkiši koji mogu dovesti do dodatne dijareje. Stručnjaci navode da je potrebno konzumirati hranu koja se lako vari, tost, krekere, pirinač, kuvani krompir. Izbegavajte mlečne proizvode, kofein, alkohol, šećer, masnu i začinjenu hranu.

Hidratacija je posebno važna

Pažljivo birajte lekove koje je moguće kupiti bez lekarskog recepeta, jer neki od tih medikamenata mogu pogoršati stanje. Gastroenteritis obično prolazi u roku od nekoliko dana i bez lekova. Stručnjaci naglašavaju da je hidratacija od vitalnog značaja za brz oporavak i prevenciju komplikacija.

Kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć?

Stanje uglavnom lako prođe bez nekih većih posledica, ipak, ako primetimo simptome kao što su: krvava stolica, uporno povraćanje, vrtoglavicu, jaku temperaturu, praćenu izrazitim bolovima u stomaku. U slučaju ovih simptoma potrebno je zatražiti lekarsku pomoć.

Čistoća je pola zdravlja

Postoje dobro poznate mere prevencije kao što je na primer, redovno pranje ruku. Savet je da se ruke uvek peru sapunom i vodom, posebno posle upotrebe toaleta, pre pripremanja i konzumacije hrane. Voće i povrće se detaljno pere, potrebno je preuzeti i mere opreza u kuhinji, bitno je da radne površine na kojima se priprema hrana budu maksimalno čiste. Posle povraćanja ili kod dijareje, maksimalno je bitno dobro oprati površine u kupatilu s kojima je zaražena osoba bila u kontaktu.

Stomačni virus se lako prenosi

Stomačni virus se lako prenosi pa se i kontaminirana odeća mora dobro oprati u vrućoj vodi. Bolesna osoba mora zasebno da koristi predmete za svakodnevnu upotrebu. U pojedinim zemljama postoji i vakcina protiv određenih stomačnih virusa. Kako bismo izbegli stomačni virus ili trovanje hranom, potrebno je obratiti pažnju na način čuvanja osetljivih namirnica. Lako kvarljiva hrana ne bi trebalo da se drži van frižidera, duže od dva sata. Veoma je bitno da se dobro operu ruke pre pripreme mesa.