SLANINA JE DOBRA ZA MRŠAVLJENJE Dr Raičevič tvrdi da je zdravija od morskih plodova

Oko toga da li je slanina nezdrava ili naprotiv, veoma korisna za naš organizam, "koplja lome" i stručnjaci za ishranu, lekari, ali i konzumenti. Neosporno je, međutim, da se neki sastojci koji su važni za procese u našem organizmu, nalaze samo u mesu.

Doktorka Milka Raičevič je za RTS objasnila ključne stvari.

Spadate li u kategoriju judi koji uvek paze šta će staviti u usta i izbegavaju slaninu ili neko drugo masno meso? Od sada ne morate toliko da se brinete, studije su pokazale da morski plodovi sadrže više holesterola od slanine.

"U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima",  istakla je nutricionista i dijatetičar Milka Raičević za RTS. Uopšte nema ugljenih hidrata, što je dobro jer zapravo oni debljaju, a ne masti. Pogrešno je mišljenje i da ugljeni hidrati daju energiju organizmu, a istina je zapravo da su masti za to takođe zaslužne.

Neobična je i preporuka ovog dijetetičara da je slanina korisna čak i za one koji drže dijetu.

"Naš organizam je računar. On zna kako se namučio da sačuva tu masnoću. Sledeći put kada krenete na dijetu, on skuplja, ne dozvoljava da se to lako pusti iz organizma", naglasila je Raičevićeva.

Kompleks vitamina B

Slanina sadrži čitav niz B-vitamina, kao što su B1, B2, B3, B5, B6 i B12. Ovi vitamini su od vitalnog značaja za najsloženije procese u telu, a nedostatak vitamina B grupe može dovesti do smanjenja funkcije srca, jetre, bubrega i mozga.

Mnogi vitamini iz ovog niza, kao što su niacin (B3), piridoksin (B6), biotin (B7), uključeni su u razgradnju masti i ugljenih hidrata tokom procesa varenja. Drugi, kao što su tiamin (B1) i folna kiselina (B9), jesu suštinski delovi složenih procesa kao što su replikacija DNK, deoba ćelija, stvaranje neurotransmitera ili asporpcija gvožđa.

Slanina je bogata selenom

Selen je esencijalni mineral i antioksidans koji može da pomogne u smanjenju rizika od raka i srčanih oboljenja, jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja mozga i štitne žlezde. Studije su pokazale da zbog svojih antiinflamatornih svojstava i sposobnosti da smanji oksidativni stres na plućima, selen može da smanji potrebu za većom količinom potencijalno štetnih kortikosteroidnih lekova koji se koriste za lečenje astme.

Fosfor, gvožđe, magnezijum, cink

Fosfor čini 1 odsto naše ukupne telesne težine i koristi se za formiranje kostiju i zuba. Svinjetina i slanina sadrže određene količine gvožđa, magnezijuma, cinka i kalijuma, a oni se koriste za niz vitalnih procesa, od stvaranja crvenih krvnih zrnaca i prenosa kiseonika, do regulacije mišićne i nervne funkcije.

Slanina je izvor Omega 3 masnih kiselina

Omega-3 je masna kiselina koja se u najvećim količinama nalazi u masnoj ribi, lanenom semenu, orasima, a nalazi se i u slanini. brojni stručnjaci za ishranu upravo ovoj činjenici pripisuju najveće koristi slanine za naše zdravlje. Međutim, treba biti oprezan jer je masovni uzgoj svinja na farmama uvećao procenat Omega-6 u odnosu na Omega-3 masne kiseline. Zdrav unos Omega-3 masti može da pomogne u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara, smanjenju simptoma reumatoidnog artritisa, i olakšati simptome depresije.

Konzumiranje slanine poboljšava raspoloženje

Studije su pokazale da određeni poremećaji mentalnog zdravlja kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija i opsesivno-kompulzivni poremećaj, mogu biti pogoršani ili čak uzrokovani nedostatkom aminokiselina. Nedostatak neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin, noradrenalin i g-aminobuterna kiselina, česti su simptomi kliničke depresije.

Telo koristi aminokiseline da ih stvori, tako da hrana bogata aminokiselinama, poput slanine, može pomoći u lečenju simptoma depresije kao deo šireg programa lečenja. Naravno, slanina nije lek za mentalne poremećaje, a njena korisna svojstva deluju samo kao deo uravnotežene ishrane.