LIVADSKI ČISTAČ ORGANIZMA U Srbiji raste na svakom koraku, a jedan je od najmoćnijih narodnih lekova
Evo zašto što pre treba da ga uvrstite u ishranu
Svi smo bar jednom na nogavicama primetili bobice čička nakon šetnje u prirodi. Da li ste znali da je baš čičak koji vam se zakačio za garderobu jedno od najboljih biljnih sredstava za čišćenje organizma?
Čičak (Artcium lappa) je biljka koja raste u širokom pojasu od kalifornijskih obala do Sibira. Njegovu lekovitost ljudi su otkrili još u neolitu. Od tada do danas, narodna medicina gaji veliko poverenje u njegove blagotvorne moći. Ipak, lekovitost čička nije u potpunosti dokazana naučnim istraživanjima.
Razlog je to što se lekovite supstance čička veoma lako gube sušenjem i stajanjem. U fitoterapiji koristi se koren, a ređe list čička. Koren stariji od šest meseci nema medicinsku vrednost. Sveže izvađen koren i list čička sadrže poliacetilene, jedinjenja koja zaustavljaju razvoj bakterija i gljivica istovremeno. Sušenjem, korisne supstance nestaju i zato je najbolje napraviti tinkturu od svežeg korena.
Čičak stimuliše organe za varenje, jetru i pankreas, deluje blago laksativno. Pored blagotvornog uticaja na digestivne organe, čičak deluje diuretično (pospešuje mokrenje), što je još jedna potvrda da čičak stimuliše detoksikaciju.
Koren čička je čest sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju onima koji pate od dijabetesa. Tada se čičak obično kombinuje sa listom crnog duda i borovnice.
Pomešan sa žalfijom i listom kupine, čičak je dobar lek za upalu grla, krajnika i prehlade.
ČIČAK POSLE ČERNOBILA
Običan čičan uklanja posledice zračenja, pa se Ukrajinci kunu u njega jer je posle Černobila baš čičak bio glavni junak koji je mnoge spasao od stravičnih posledica zračenja.
Od semenki čička pravi se vodena tinktura za lečenje paralize i neuritisa, dok se alkoholna tinktura koristi za atrofiju mišića i psorijazu.
Najčešće koren čička služi za hipotenziju, a suve cvetne glavice – za upalu trigeminalnog nerva.
Biljka se može koristiti za druge bolesti, naročito za seksualnu slabost, histeriju, fizičku i mentalnu iscrpljenost, poremećaje u centralnom nervnom sistemu, aterosklerozu, zauške i bolove u zglobovima.
U Rusiji se gaji čičak jer ga je lakše obrati mašinama nego ručno. Takođe je medonosna i ukrasna biljka.
Ali, koji god recept da se koristi, a ima ih mnogo, valja voditi računa i nikada ne smetnuti s uma da je čičak u velikim dozama otrovna biljka. Samo tako će on biti čovečji prijatelj za ceo život.
Na Havajima je rasprostranjen običaj da se mladencima uoči prve bračne noći poklanja koren čička, jer lokalno stanovništvo čvrsto veruje u njegove afrodizijačke sposobnosti.
Čičak se vekovima upotrebljava kao narodni lek za uporne, hronične kožne bolesti. Od njegovog lišća (opranog i premazanog svinjskom mašću) prave se obloge, dok se istovremeno upotrebljava čaj od jednakih delova čička i divlje dan i noći. Losion ili ulje od čička su veoma poznato sredstvo za jačanje kose, protiv peruti i poboljšanje mikrocirkulacije kože glave.
Ruska narodna medicina čičak preporučuje osobama koje su bile izložene elektromagnetnom zračenju. Tada se čičak kombinuje sa koprivom i listom šumske jagode.
Lišće čička je jestivo i može biti veoma ukusna salata. Važno je da listovi budu mladi i, naravno, da ne budu ubrani pored puteva ili na nekom drugom zagađenom mestu.
Salata za ćišćenje organizma:
Sveže, mlade listove čička dobro operite i osušite. Iseckajte (ne previše sitno) i začinite limunovim sokom, hladno ceđenim maslinovim uljem i morskom solju. Salatu možete praviti samo od listova čička ili ih možete kombinovati sa listovima maslačka, zelene salate, rukole ili sremuša.