DOMAĆEG NI ZA LEK "Novi" beli luk se pojavio na pijacama i marketima, od kineskog se razlikuje po boji

Iako Srbija ima idealne uslove za gajenje belog luka i pasulja, na uvoz ove dve vrste povrća trošimo milione evra. Zbog ekonomske neisplativosti mnogi poljoprivrednici su odustali od proizvodnje, a stručnjaci upozoravaju da bi u narednom periodu i sadašnje površine pod belim lukom i pasuljem mogle da se smanje.

Aleksandar Granić je na svojim parcelama u Žitištu pre 10-ak godina počeo da gaji beli luk. U početku su, kaže, to bile manje površine, koje su vremenom povećane do jednog hektara, koliko je sa porodicom mogao da obrađuje. Sada već planira smanjenje površina.

“Poslednjih nekoliko godina smo beli luk uvek sadili na istoj površini, ali sad smo smanjili jer nas je uvoz iz Albanije i Severne Makedonije pokosio sa cenom i jednostavno nema smisla raditi toliki posao, a biti na „nuli“ ili čak u minusu”, kaže Aleksandar Granić za RTS.

Ovaj poljoprivrednik nije jedini koji od ove proizvodnje odustaje.

“Razlozi za odustajanje su brojni! Mislim da mnogi koji ulaze u posao uzgajanja belog luka nisu ni svesni šta ih čeka, jer je to mnogo rada i mnogo neizvesnosti. Nažalost, mnogi su nakon nekoliko godina proizvodnje bili u debelom minusu. Drugi razlog je što kod nas nema nijedne (ozbiljne) firme koja bi otkupljivala beli luk. Mislim da je to razlog što izvoza gotovo i nema”, objašnjava.

“Uz to, tražnja može da padne vrlo brzo. Kada na beogradski kvantaš dođu dva šlepera belog luka iz Albanije ili Severne Makedonije, naša prodaja staje istog momenta”, dodaje Granić.

Domaći beli luk ne može da bude jeftiniji od uvoznog

Potrošači prilikom kupovine najčešće gledaju cenu proizvoda. Kako je uvozni beli luk jeftiniji od domaćeg, ne čudi što se više traži.

“Cena rada u nama konkurentnim državama (Kina, Albanija i Severna Makedonija) je dosta niža, klima je drugačija i oni manje od nas ulažu u samu proizvodnju. Rade veće površine jer im je isplativije, a znaju da će beli luk lako prodati u Srbiji”, ističe ovaj poljoprivrednik.

“Španija je nešto sasvim drugo. Kod njih je vrlo povoljna klima, imaju mnogo više registrovanih preparata, jer je veća potražnja, imaju lako dostupnu mehanizaciju koja je oko 30% jeftinija nego kod nas i imaju veliko tržište – čitava Evropa i SAD. Naš beli luk može biti jeftiniji samo od španskog, ostali su trajno jeftiniji i tu naša isplativost pada”, objašnjava Granić.

Uvozni beli luk nije kvalitetan kao domaći

“Domaći beli luk je vrhunskog kvaliteta i to sve studije renomiranih kuća pokazuju. Beli luk je biljka koja traži zimu-proleće i leto. Ne mislim samo na rast, već na usvajanje hranjivih materija iz zemlje kako bi mogao da da visok sadržaj eteričnih ulja koje treba da ima u sebi. Albanski i makedonski beli luk može da poraste, jer je kod njih toplija klima i nema pauze u rastu za vreme zime, ali ne može da bude kvalitetniji od našeg. To kupci, nažalost, ne znaju. Oni gledaju velike čenove i velike glavice”, kaže sagovornik RTS-a.

Srbija je izvezla belog luka u vrednosti od 276 hiljada evra, ali je zato na uvoz ovog povrća dala 2,1 milion evra, navodi RTS.

Pasulj najčešće stiže iz Kirgistana

I površine pod pasuljem se u našoj zemlji smanjuju, pa značajna sredstva trošimo i na uvoz ovog povrća. Za 14.409 tona platili smo oko 14,8 miliona evra.

“Domaćeg pasulja više nema kao što je nekada bilo zbog toga što je na tržištu uvozni pasulj mnogo jeftiniji nego naš. Narod odustaje od ove proizvodnje, jer nema računa da seje pasulj. Ima veću zaradu od žitarica nego od pasulja. Najveći problem je što nema ko da radi pasulj, jer se u pasulju sve radi ručno. Nema radne snage”, kaže Mladen Žuža, predsednik Udruženja proizvođača pasulja iz Ravnog Topolovca.