DŽABA STE PILI TERAPIJU Ova hrana potpuno neutrališe dejstvo lekova

Postoji nekoliko razloga zašto se lekovi moraju uzimati tokom obroka. Neki se uzimaju sa hranom da bi se smanjio njihov štetan uticaj na varenje, dok se drugi uzimaju da bi se olakšalo. Ovo su razlozi zbog kojih se lek ne preporučuje uzimati pre obroka.

Mučnina i povraćanje

Određeni lekovi mogu izazvati mučninu i povraćanje, a simptomi su češći ako se uzimaju na prazan stomak. Zato lekove kao što je alopurinol za lečenje gihta ili bromokriptin treba uzimati uz obrok.

Iritacija stomaka

Lekovi kao što su aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući ibuprofen i steroide, mogu iritirati stomak, izazivajući upalu ili čak čir na želucu. Ako ih uzimate uz obrok, ovaj efekat se smanjuje, kao i mogućnost iritacije.

Ublažavanje gorušice

Lekovi poznati kao antacidi se koriste za ublažavanje žgaravice i sličnih problema sa želudačnom kiselinom koji se javljaju tokom i posle obroka. Zbog toga se takvi lekovi moraju uzimati uz obrok ili odmah posle obroka da bi bili efikasni.

Tako da se ne ispiru iz usne duplje

Za oboljenja i stanja usne duplje, lekovi se koriste u obliku vode za ispiranje usta ili gela koji se nanose na rane ili zahvaćena mesta. Takve lekove treba koristiti posle obroka jer bi ih hrana mogla isprati dok prođu kroz usta.

Dobra apsorpcija u krv

Lekovi kao što su oni za HIV trebaju hranu u želucu i digestivnom sistemu uopšte da bi se dobro apsorbovali.

Lakše varenje

Nekoliko vrsta lekova se mora uzimati uz obrok jer pomažu u samoj varenju hrane. Dobri primeri su lekovi za dijabetes koji se uzimaju oralno za kontrolu nivoa glukoze u krvi i dodaci enzima koje koriste ljudi sa hroničnom bolešću pankreasa.

Lekovi koji se uzimaju na prazan stomak

Određene lekove treba uzimati na prazan stomak jer hrana i piće mogu uticati na njihovu apsorpciju i samim tim smanjiti njihovu efikasnost. Pored činjenice da hrana i piće mogu smanjiti apsorpciju leka, oni takođe mogu da stupe u interakciju sa lekom.

U ovom slučaju, količina aktivnih sastojaka leka u krvi može naglo pasti ili porasti do opasnih nivoa. Određene namirnice mogu da neutrališu dejstvo leka, kao što su grejpfrut, sok od brusnice, hrana bogata vitaminom K kao što je lisnato povrće i hrana kao što su banane koje su bogate kalijumom.

Da biste izbegli potencijalne reakcije između hrane, pića i lekova, pažljivo proučite uputstva za svaki lek koji uzimate i pitajte svog lekara ili farmaceuta o tome. Lekovi koji se uzimaju na prazan stomak uzimaju se jedan sat pre obroka ili dva sata posle.