NAJOPASNIJE JE KADA SRCE PRESKAČE Naš poznati kardiolog otkriva kad aritmije prethode fatalnom ishodu
Komorske aritnije opasne jer u takvim slučajevima iznenada, čovek može da izgubi svest i da se sruši i naprasno umre, a da okolina kaže kako je bio potpuno zdrav
Foto: Printscreen/tvhepy
Svaka aritmija zahteva ispitivanje. U suprotnom, srce koje "iskače iz koloseka" može da dovede do iznenadnog fatalnog ishoda.
Profesor dr Dragan Simić, kardiolog-internista Kliničkog centra Srbije kaže da je najopasnije kada srce "preskače":
"Ovaj osećaj najčešće se javlja u slučaju komorskih aritmija. To su kompleksni poremećaji srčanog ritma i nije mali broj pacijenata koji se žale da ne mogu normalno da žive koliko im srce preskače. Dakle, ovaj simptom je visoko značajna tegoba koja bi trebalo da uputi na pregled lekaru".
Komorske aritnije opasne jer u takvim slučajevima iznenada, čovek može da izgubi svest i da se sruši i naprasno umre, a da okolina kaže kako je bio potpuno zdrav. Uzrok nepravilnom radu srca može da bude i hronični stres. To je slučaj kod velikog broja mlađih osoba koje nisu u situaciji da ga kontrolišu.
"Poremećaji srčanog ritma su veoma brojni i raznovrsni. Aritmologija je posebna grana kardiologije i lekari koji se bave ovom oblašću kardiologije su malobrojni i kod nas, a i u svetu. Uglavnom, ono što je jednostavno objasniti je da se sve aritmije dele na komorske i pretkomorske", rekao je doktor za Novosti.
Šta je normalni srčani ritma?
Normalnim se smatra da srce ima od 60 do 80 otkucaja u minutu. Međutim, ima ljudi koji žive i sa 96, 102, 105, 110. Bitno je da napomene da do nepravilnog srčanog ritma mogu da dovedu i hronična anemija i bolesti štitaste žlezde, kao i anksioznost, napetost i nervoza.
"Za poremećen srčani ritam postoje velike grupe lekova - antiaritmika. Kada se otkrije o kakvom poremećaju srčanog rada je reč, propisuje se adekvatna medikamentna terapija. Postoje poremećaji srčanog ritma koje se veoma uspešno mogu lečiti i radiofrekventnom katetarskom ablacijom. Postoji ekipa elektrofiziologa u Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije koja veoma uspešno leči veliki broj pacijenata, ablacijom dela miokarda koji se smatra mestom nastanka aritmije, ističe kardiolog.
"Od velikog značaja nam je EKG, ultrazvučni pregled srca i holter monitoring srčanog ritma. Kada hoćemo da vidimo neke specifične poremećaje ritma onda primenjujemo dvanaesto kanalni holter. U sitiacijama kada ne možemo da postavimo dijagnozu na osnovu ovih metoda, onda pacijentu pod kožu u predelu grudi postavljamo jedan mali uređej koji mu duže vreme neprestano registruje rad srca".