ZAŠTO JE DEČAK K.K. SEBE SMATRAO PSIHOPATOM Doktori otkrivaju dali se dete rodi ili razvija poremećaj ličnosti

Dečak koji je odgovoran za ubistvo osmoro dece u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", prema nekim informacijama, kada se predao policiji, na pitanje službenog lica zašto je to učinio, kratko je odgovorio: "Ja sam psihopata". Verovatno ste često imali priliku da čujete izraze "sociopata" ili "psihopata", ali da li znate šta tačno predstavljaju i koja je razlika između njih?

Ljudi često brkaju pojmove sociopata i psihopata, ali oni su različiti. U kliničkom smislu, oba termina se odnose na ljude koji imaju antisocijalni poremećaj ličnosti. Ljudi sa ovim poremećajem nemaju obzira prema pravima ili osećanjima drugih ljudi, nemaju empatiju i kajanje za prestupe i imaju potrebu da iskorišćavaju i manipulišu drugima radi lične koristi.

Često se pogrešno misli da je svako sa asocijalnim poremećajem ličnosti uvek kriminalac i da ga je lako uočiti, ali istina je da mnogi nisu svesni poremećaja i možda nikada neće dobiti dijagnozu.

Sociopata ili psihopata?

Preovlađuje uverenje da psihopatija uglavnom potiče od genetskih faktora, odnosno delova mozga koji se ne razvijaju u potpunosti, dok sociopatija nastaje kao posledica prekida u razvoju ličnosti usled zlostavljanja ili traume u detinjstvu.

Sociopate imaju manje dosledno ponašanje od psihopata. koji su više kontrolisani i šarmantniji. Sociopate su impulsivne, imaju česte izlive besa i besa.

Psihopate su manipulativne, dok su sociopate impulsivne i spontane. Sociopate, s druge strane, često doživljavaju anksioznost i mnogo teže kontrolišu bes. Oni mogu delovati bez razmišljanja i, kao rezultat toga, možda će im biti teže da se uklope. Isto tako, vidljivije su nedoslednosti između njihovih reči i njihovih postupaka.

Znaci sociopate

Važno je razumeti da ljudi imaju mnoge osobine ličnosti. Neko može pokazati sebičnost ili se ponaša agresivno, ali to ne znači da je sociopata. Pošto mnogi ljudi sa ASPD-om ne prepoznaju ove osobine kao problem, utvrđeni obrasci ponašanja mogu otkriti znake sociopatije.

Dosledni obrasci ponašanja sociopata uključuju:

• nedostatak empatije prema drugima
• impulsivno ponašanje
• pokušava da kontroliše druge pretnjom ili agresijom
• korišćenje inteligencije, šarma ili harizme da manipuliše drugima
• da se ne uči na greškama ili na kaznama
• laganje radi lične koristi
• iskazivanje sklonosti fizičkom nasilju i tučama
• generalno površni odnosi
• krađa ili činjenje drugih krivičnih dela (ponekad) - pretnje samoubistvom bez namere da deluje
• problemi sa obavezama kao što su posao, plaćanje računa
   

Suočavanje sa sociopatijom

Malo je verovatno da će neko sa sociopatijom tražiti stručnu pomoć ili čak shvatiti da ima poremećaj. Deci se obično ne dijagnostikuje antisocijalni poremećaj ličnosti jer faze razvoja u detinjstvu oponašaju neka od ovih ponašanja, a njihove ličnosti se stalno menjaju.

Ako se u detinjstvu primete rani znaci upozorenja, može se dijagnostikovati poremećaj ponašanja. Znaci upozorenja su, na primer, ako tinejdžer pokazuje nekontrolisane simptome, kao što su krađa, povređivanje životinja, stalno laganje, uništavanje imovine bez razloga i kršenje pravila ne razmišljajući o posledicama.

Ljudi koji imaju porodičnu istoriju poremećaja ličnosti ili oni koji su iskusili zlostavljanje ili zanemarivanje kao deca imaju veću verovatnoću da razviju sociopatiju. Isto tako, muškarci češće od žena imaju sociopatiju.

Sociopate češće zlostavljaju svoje partnere, supružnike i decu, a mogu imati i druge poremećaje mentalnog zdravlja, kao što su depresija i anksioznost.

Lečenje sociopatije

Ako postoji obrazac ponašanja koji ukazuje na sociopatiju, lekar bi počeo sa procenom ponašanja i kompletnim fizičkim pregledom, uključujući krvne testove, kako bi isključio bilo kakvu fizičku bolest. Sledeći korak je upućivanje psihijatru.

Ljudi sa sociopatijom se teško leče, zahtevaju dugotrajnu terapiju, što može biti posebno teško jer sociopata možda ne prepoznaje problem. Ako je sociopata spreman da ide na terapiju, podrška najbližih i njihovo uključivanje u terapiju može pomoći.

Ponekad će psihijatar prepisati lekove koji mogu sprečiti impulsivno ili agresivno ponašanje. Ali oni se ne smatraju lekom za antisocijalne poremećaje ličnosti.

Međutim, terapijske sesije za učenje o štetnom ponašanju i njihovom uticaju na sociopate i one oko njih mogu biti od pomoći. Tokom terapije, oni mogu naučiti kako da se suprotstave i upravljaju ponašanjem kako bi poboljšali odnose i obrasce ponašanja.

Traženje pomoći je najvažniji korak. Međutim, za one koji žive sa sociopatom najvažnije je da shvate da neće promeniti ponašanje voljene osobe, ali mogu da nauče kako da razumeju i suoče se sa sociopatom i kako da postave granice i zaštite sebe.

Šta je psihopatija?

Psihopatija nije dijagnoza već skup osobina. Oko 25 do 30 odsto ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti takođe ima i psihopatiju.

Da bi videli da li neko ima psihopatiju, obučeni zdravstveni radnik će obično koristiti nešto što se zove "Revidirana kontrolna lista za psihopatiju", kako prenosi Web MD. Ove osobine se obično povezuju sa psihopatijom:

• Neiskreni šarm
• Lako se dosađuje
• Kompulzivno laganje
• Manipulacija drugima
• Bez kajanja ili krivice
• Izostanak emocionalnih reakcija
• Okrutnost bez osećaja krivice zbog toga
• Iskorištavanje drugih
• Problemi u ponašanju koji počinju u detinjstvu
• Neprihvatanje odgovornosti
• Mnogi seksualni odnosi

Ljudi sa psihopatijom čine oko svega jedan odsto opšte populacije, ali čak od 15 do 25 odsto ljudi koji su već u zatvorima u SAD. Istraživanja pokazuju da je kod onih sa psihopatijom od 15 do 25 puta veća verovatnoća da će prekršiti zakon i završiti u zatvoru od drugih.