UŽAS POPLOČAN DOBRIM NAMERAMA Da li ambicije roditelja mogu da psihički ugroze dete

Kako da roditelji ambicijom ne unište svoje dete, delikatno je pitanje. Odgovor stručnjaka je da svaki roditelj treba najpre da preispita svoju ambiciju, a zatim, u jednom trenutku, kad primeti da nešto nije u redu sa njegovim detetom, postavi detetu pitanje da li i dalje istinski hoće da se bavi istim sportom, umetnošću ili da sebi da šansu da proba nešto drugo.

Preteranim značajem koji pridaju nekom sportu ili umetnosti, te pravdajući se da žele da im dete bude što srećnije i uspešnije, roditelji često vrše pritisak na svoje dete koje nastavlja da trenira i uz bol i kada to više nikako ne želi.

Deca su u takvom odnosu najčešće izmanipulisana. U želji da zadobiju pažnju roditelja koji se njima diče i hvale prijateljima i rođacima po društvenim mrežama, deca ispunjavaju roditeljske želje bez obzira na otpor koji imaju prema određenoj sportskoj ili drugoj aktivnosti. I kako roditelj koji je laik može sve to da primeti?

Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu "Sport, Education and Society" otkrivaju da roditelji sve više angažuju decu u vanntastavnim aktivnostima, ali i da užurbani organizovani raspored aktivnosti može preterano opteretiti porodične odnose i resurse, kao i potencijalno štetiti razvoju i blagostanju dece.

STRAH! Školski psiholog otkriva posledice masakra: Roditelji paniče, deca se bolje drže!

RAZMIŠLJAO O MASAKRU BLIZU VRTIĆA Istraživao i kako se pravi bomba - ekspresno uhapšen maloletnik u Subotici

TELEFON ZA PSIHOLOŠKU PODRŠKU NEPREKIDNO ZVONI Ko je najviše zvao i koja su najčešća pitanja

Detetu se sasvim neprimetno u život ubacuje stres, a nekad i ozbiljni psihički problemi. U takvoj situaciji detetu može da pomogne treća osoba poput nastavnika, rođaka ili Centar za socijalni rad, istakla je za Radio Novi Sad sportski pedagog Snežana Golić. 

U pokušaju da shvate kako veći broj vannastavnih aktivnosti utiče na decu, istraživači su intervjuisali skoro 50 porodica iz dvanaest osnovnih škola u severozapadnoj Engleskoj. Otkrili su da većina dece (88 %) učestvuje u organizovanim aktivnostima četiri do pet dana u nedelji, pri čemu 58% dece ide na više od jedne aktivnosti tokom jedne večeri. Utvrđeno je da vannastavne aktivnosti u suštini dominiraju porodičnim životom, posebno u porodicima u kojima ima više od jednog deteta.

Ovakav način života donosio je često negativne rezultate jer su porodice sve manje vremena provodile zajedno, a roditeljski novac i rezerve energije često su bili iscrpljeni. Jedna majka je tokom istraživanja spomenula da su njena deca umorna i da ne ulaze u kuću pre 21 ili 22 časa.

DOMINO-EFEKAT Učestali incidenti i iracionalno ponašanje ljudi su, prema psihologu, očekivani

Istraživači su otkrili da se u društvu pojavio sve veći pritisak na decu od strane roditelja i škole, kao i da deca za igru često nemaju vremena tokom dana, kao i da nedostaje vremena za razgovore između roditelja i deteta.

"Znamo da roditelji posebno žele da osiguraju da njihova deca napreduju u životu. Roditelji iniciraju i podstiču učešće svoje dece u organizovane aktivnosti jer to pokazuje da su oni "dobri" roditelji". - objasnila je glavna autorka studije dr Šeron Viler.

U vreme kada porodice obično imaju više od jednog automobila, a zaposleni roditelji imaju malo viška vremena van posla, vannastavne aktivnosti postale su "pogodnija" opcija nego ikada ranije, ali Viler upozorava roditelje da vode računa o tome da preteruju.

"Podizanje svesti o ovom pitanju može pomoći onim roditeljima koji se osećaju pod pritiskom da ulažu u organizovane aktivnosti svoje dece i zabrinuti su za uticaj takvih aktivnosti na svoju porodicu, da imaju samopouzdanja da planiraju manje užurban raspored za svoju decu." - istakla je autorka istraživanja.

Autori istraživanja sugerišu da je važno postaviti ravnotežu između aktivnosti, slobodnog vremena, škole i porodičnog života. U suprotnom, previše vannastavnih aktivnosti zaista može detetu doneti više štete nego koristi.