ŠTA ZNAČI VREDNOST HOLESTEROLA OD 2,6 Za jednu grupu ljudi je znak da su zdravi, ali za druge je "crvena lampica"

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema podacima iz 2021. godine 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41,4 odsto svih uzroka smrti.

U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti upravo je povišen nivo LDL (lošeg) holesterola i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru.

Iz tog razloga su Udruženje pacijenata "Moja druga šansa" i Udruženje kardiologa Srbije pokrenuli edukativnu kampanju "Dve strane medalje", kojom žele da podignu svest među građanima o ovoj važnoj temi, ali i da podsete da je prevencija od izuzetne važnosti pogotovu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.

Prof. dr Anastazija Stošić Milosavljević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica i predsednica Udruženja kardiologa Srbije upozorila je da se o aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ASKVB) u opštoj javnosti malo govori i zna.

"Ova bolest je uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje plaka potrebno je vreme, stoga je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne ili potpuno začepi lumen krvnog suda, što može da uzrokuje srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt. 

Kliničke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i pre svega zavise od stepena i brzine nastanka suženja. Simptomi zavise od toga koji krvni sud je začepljen. Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca", objasnila je prof. dr Stošić Milosavljević.

Statini, lek za povišen holesterol

Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima lošeg holesterola (LDL) imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASKVB). Pored visokih vrednosti LDL holesterola, ostali faktori rizika za nastanak ove bolesti su pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, godine, pol.

Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije podsetila je da prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina, ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti ili ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.

Nakon skrininga, vrlo je važno da se konsultujete sa svojim lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti pacijenta na adekvatno lečenje.

Pored dobrog odabira hrane i saveta za redovnu fizičku aktivnost, često je potrebno uzimati i medikamentoznu terapiju kako bi se dostigle ciljne vrednosti LDL holesterola. U lečenju povišenog LDL holesterola kod više od 200 milliona pacijenata širom sveta koriste se statini. Međutim, kod 80 odsto visoko rizičnih pacijenata ovom terapijom se ne dostižu preporučene vrednosti LDL holesterola, što pacijente dovodi u rizik od kardiovaskularnih dogadjaja i smrti. Ovo pokazuje da postoji značajna potreba za inovativnom efikasnom i održivom terapijom za smanjenje LDL holesterola.

Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, usled neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi istih na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni, piše Mondo.rs.

"Ukoliko potpuno zdrava osoba ima vrednost LDL holesterola 2,6 mmol/l, to se smatra kao dobar rezultat. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt miokarda. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l. 

U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, naophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa KV rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezulatata koji se odnose na lipidni status. Pored toga, neophodna je i pravovremena dijagnostika i početak lečenja familijarne hiperholesterolemije (FH), kao i skraćenje ekspozicije LDL holesterolu kroz uspostavljanje nacionalnog registra za FH koji bi dominantno bio na primarnom nivou zdravstvene zaštite", kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju u UKC Srbije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI