PRIRODA NAM DARUJE Petnaest namirnica koje čuvaju srce i krvne sudove

S tim u vezi, predstavljamo vam načine kako da sačuvate srce i krvne sudove, a samim tim i sve organe, sisteme organa, zdravlje.

Cilj je da predstavimo hranu koja može biti dostupna svakom, koja je potrebna svakom, jer jedino kao zdrava jedinka, čovek može iskoristiti svoj puni potencijal u svim oblastima života. 

Predstavljamo vam 15 namirnica koje su dobre za vaše srce i krvne sudove.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

1. Jogurt sa niskim procentom masnoće

Mlečni produkti, kao što je i jogurt, pokazali su blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Oni su bogati kalijumom, elementom za koji je poznato da ima dejstvo na snižavanje krvnog pritiska.

Ali zašto sa niskim procentom masti?

Zato što je takav jogurt siromašan zasićenim mastima koje mogu da utiču na povišenje lošeg holesterola (LDL), koji može da naudi zdravlju vašeg srca i krvnih sudova.

Kao alternativa jogurtu, koji je poželjno konzumirati zbog visoke koncetracije kalijuma, možemo uzimati i druge namirnice koje su bogate ovim elementom, a to su: banane, pomorandže i krompir.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Youtube/Printscreen

2. Paradajz za zdravo srce i krvne sudove

Paradajz je voće koje ima veliki broj povoljnih efekata na srce i krvne sudove. Najvažniji od njih je obilje likopenom, koji je antioksidans, i kao takav, znatno snižava mogućnost da dođe do srčanog udara.

Neke studije su pokazale, da kod osoba kod kojih je likopen bio u visokoj koncentraciji u telesnoj masti čoveka, čak upola smanjuju rizik od dobijanja srčanog udara u odnosu na one kod kojih je koncetracija bila najniža.

Koncetracija likopena u telesnim mastima čoveka je pokazatelj koliko osoba kroz hranu unosi ovaj tako važan antioksidans.

Takođe, treba napomenuti da i prerađeni paradajz, u vidu soseva ili pasti je još bogatiji likopenom, te nije pogrešno koristiti ni takve proizvode.

Beta-karoten pospešuje apsorpciju likopena, odnosno pored njega likopen se još više iskorišćava iz hrane, ali srećna okolnost je to što je i sam paradajz bogat beta-karotenom.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Schutterstock

3. Mahunasto povrće

Mahunarke, kao što su na primer pasulj i sočivo su, veoma bogate rastvorljivim vlaknima, koje imaju jak uticaj na smanjenje lošeg holesterola (LDL), koji je jako nepovoljan za vaš cirkulatorni sistem.

Preporučuje se da sami pripremate vaše mahunasto povrće, jer ono konzervirano prebogato solju, koja ima efekat na povišenje krvnog pritiska.

Ako se ipak odlučite da kupite konzervirane mahune, potražite one sa niskim procentom soli, ili ih isperite vodom kako bi smanjili njegovu koncetraciju.

Postoji i druga vrsta namirnica koja je bogata rastvorljivim vlaknima kao što su: jagode, jabuke, kruške  i tako dalje.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

4. Losos za jako srce  i krvne sudove

Losos je okeanska riba, koja je odličan izbor za ovaj naš spisak namirnica, jer je veoma bogata omega-3 masnim kiselinama, koje imaju svoje antikoagulantno dejstvo, odnosno smanjuju mogućnost za zgrušavanje krvi, i na taj način pomažu cirkulaciju krvi kroz krvne sudove.

Takođe, omega-3 masne kiseline pomažu u snižavanju nivoa triglicerida u krvi, masti koja potpomaže oboljenja srca i krvnih sudova.

Ostale alternativne opcije, koje imaju ovakvo dejstvo su: tunjevina, pastrmka, sardina, skuša.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

5. Šargarepa smanjuje rizik od srčanog udara

Šargarepa je namirnica bogata karotenoidima, i kao takva jedna je od namirnica sa najvećim kardioprotektivnim uticajem.

Jedna studija je pokazala da osobe koje su unosile bar jednu porciju šargarepe, ili pirea od šargarepe, imali su čak za 60% smanjen rizik od srčanog udara u odnosu na one koji su uzimali ovu namirnicu manje od jedne porcije dnevno.

Preporučuje se čak i uzimanje šargarepe zajedno sa maslinovim uljem, jer maslinovo ulje povećava iskorišćavanje beta-karotena iz šargarepe.

Takođe, spremanje ove namirnice na pari povećava bioraspoloživost beta-karotena, pa je i takav način spremanja preporučljiv.

Osim što je beta-karoten iz šargarepe dobar za zdravlje vašeg srca, njegova uloga se ne završava tu.

Njegova povoljna svojstva su višestruka i to trebate da imajte u vidu.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

6. Brokoli – superhrana za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova

Nutritivne vrednosti brokolija, čine ovu namirnicu „superhranom“, koja je jedna od najbitnijih za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, kao i celokupnog zdravlja.

Ovu namirnicu treba unositi redovno radi očuvanja zdravlja vašeg cirkulatornog sistema.

Njegova vrednost ogleda se u bogatstvu ove namirnice sulforafanom – jedinjenjem koje može da aktivira Nrf2, odnosno zaštitni protein koji je inače obično neaktivan u arterijama koje su sklone začepljenjima.

Mladice brokolija se često mogu naći u prodavnicma zdrave hrane pa čak i u nekim drugim prodavnicama, a one su naročito bogate sulfarafanom, mada i cvetovi brokolija imaju obilje ovog jedinjenja.

Svež brokoli može biti odličan dodatak za salate, supe, salate sa topovima i sendviče.

Pronađite svoj način, kombinaciju, koja će vam omogućiti da uživate u ovoj namirnici i ujedno činiti uslugu vašem organizmu.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

unsplash.com

7. Celer kao lek za lečenje visokog krvnog pritiska

Celer se veom dugo koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za lečenje visokog krvnog pritiska. Poslednjih godina, zapadna medicina, odnosno naučnici sa zapada počinju da uviđaju blagodeti ovog povrća.

Postoji studija u kojoj je celer davan miševima, i njome je pokazano da se krvni pritisak kod ovih miševa smanjio čak za 10%.

Celer je poznat po tome što je bogat kalijumom koji utiče na smanjenje krvnog pritiska, ali postoje još mnogi sastojci sa ovim efektom.

Zapravo, celer sadrži i butil fatalid koji, fitohemijsko jedinjenje koje ujedno daje upečatljivu aromu ovom povrću.

Celer je takođe bogat i luteolinom, flavonidom za koji se pokazalo da sprečava oksidaciju lošeg (LDL) holesterola.

Kada kupujete celer, ako ste u mogućnosti najbolje bi bilo da odaberete onaj koji je organski uzgajan, piše prirodnolecenje.com.

Razlog tome je, što su i celer pored paprike (babur), na vrhu liste što se tiče sadržaja zagađivača, naročito neurotoksine pesticide, a i potencijalno kancerogenu supstancu hlorotalonil.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Pixbay

8. Seme bundeve imaju povoljan uticaj na kardiovaskularni sistem

Iako često zbunjuje podatak koji nalazite na kesicama ovih semenki, da su veoma kalorične i bogate mastima, nikako ih se ne trebate odreći jer je njihov uticaj na kardiovaskularni sistem veoma povoljan.

Preporučuje se umerena konzumacija ovih semenki, jer njihova konzumacija utiče na smanjenje lošeg holesterola (LDL).

Ovaj mehanizam se odigrava uz pomoć fitosterola kojima je seme bundeve jako bogato.

Zato nikako ne izbegavajte ovu tamnozelenu namirnicu!

U jesen čak možete i sami izvaditi seme iz bundeve i osušiti ga, te konzumirati.

Seme osušenih bundeva može se konzumirati kao užina, ili se može dodavati u salate ili druga slana i slatka jela.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

9. Seme susama smanjuje loš holesterol

Seme susama je najbogatije fitosterolom od svih ostalih semenki koje ga inače sadrže, i u sto grama susama nalazi se čak i preko 400 mg ove komponente, čija je uloga da smanji loš holesterol.

Pored toga, dokazano je da u semenu susama postoje jedinjenja koja unapređuju efekat vitamina E kao oksidanta, što opet pomaže normalizaciji krvnog pritiska.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: RINA

10. Orasi su hrana sa povoljim uticajem na srce i krvne sudove

Unošenje malih količina oraha tokom nedelje može značajno povoljno uticati na vaše srce i krvne sudove. Zapravo oko 140 gr oraha smanjuje rizik od srčanih bolesti čak za 50%.

Orasi su bogati „dobrim mastima“, i ove mononezasićene masti utiču na smanjivanje lošeg (LDL) holesterola, i povećanje dobrog (HDL) holesterola.

Orasi su dobar izvor omega-3 masnih kiselina, međutim, one nisu sasvim identične kao ove masti koje možemo naći u ribljim namirnicama.

Alternativne opcije orasima su: bademi, pistaći, čija semenke, laneno seme i drugi orašasti plodovi.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

11. Crna čokolada ima povoljan efekat na srce i krvne sudove

Umerena potrošnja tamne čokolade utiče na smanjenje krvnog pritiska, tako da je to dobra vest za sladokusce. Dokazano je da konzumacija nekoliko kockica čokolade dnevno, smanjuje nivo lošeg holesterola za 10%.

Ovo nije čudno, jer crna čokolada sadrži flavonoide slične one poznate nađenim u zelenom čaju i crvenom vinu, i jedna je od namirnica najbogatijih antioksidantima.

Mleko ometa apsorpciju ovih materija, pa zbog toga mlečne čokolade, imaju manje povoljan antioksidantni uticaj na cirkulatorni sistem u odnosu na crnu čokoladu.

Sem toga, tamna čokolada bogata je kalijumom i bakrom, elementima koji sami po sebi imaju povoljan efekat na srce i krvne sudove.

Međutim, u planiranju unošenja ove namirnice treba biti oprezan, jer jeste kalorična i bogata mastima, te preterivanje u konzumaciji nije poželjno.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

12. Borovnice su odlična hrana za srce i krvne sudove

Borovnice su stekle reputaciju „superhrane“, i to ne bez razloga. Zbog visokih koncetracija antocijanina, konzumacija borovnica pospešuje uklanjanje slobodnih radikala, učestvuju u popravljanju oštećenih proteina u krvnim sudovima, te unapređuju sveukupno zdravlje srca i krvnih sudova.

Antocijanini povećavaju i efekat vitamina C, kojima su i same borovnice bogate.

Pored toga borovnice su dobar izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, kao što je pektin.

U poređenju sa drugim jagodičastim voćem, borovnice su veoma bogate i vitaminom E.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

13. Crveno grožđe

Ovo sočno voće, bogato je reservatolom, supstancom koja pomaže u tome da ne dođe do slepljivanja trombocita (krvnih pločica), koje sem u zgrušavanju imaju ulogu i stvaranju plakova na krvnim sudovima.

Zato se često govori i o crvenom vinu koje ima ovaj efekat, ali u malim količinama – preporučljivo je jedna čaša za žene, dve za muškarce.

To je prednost ovog alkoholnog pića u odnosu na druga, međutim, stručnjaci ne preporučuju da se otpočinje sa konzumacijom, jer alkohol nosi i svoje zdravstvene rizike.

Svakako, umerenost u tome, može doneti povoljnosti.

Alternativna zamena ovoj vrsti grožđa jeste crno grožđe.

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

14. Jabukovo sirće povoljno deluje na kardiovaskularni sistem

Jabukovo sirće, večiti narodni lek, ima svoje povoljne efekte na kardiovaskularni sistem, o čemu govore brojna istraživanja.

Neke studije izvedene nad životinjama pokazuju da je moguće dodatno delovanje jabukovog sirćeta na sniženje holesterola i krvnog pritiska.

Zato je prava odluka, zameniti alkoholno sirće jabukovim!

Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

15. Zeleni čaj

Konzumacija većih količina zelenog čaja utiče na sniženje krvnog pritiska, i sem toga na smanjenje koncetracije lošeg holesterola u krvi.

Istraživanje na životinjama pokazala su da, polifenol, jedinjenje koje se nalazi u zelenom čaju, smanjuju apsorpciju holesterola u crevima, a i pospešuje izlučivanje holesterola iz organizma.

Pri kupovini radije izaberite zeleni čaj koji nije u vrećicama, već koji se sastoji iz celih listića, jer je iz njih dolazi do boljeg oslobađanje polifenola.