BAKA ŽIVELA 96 GODINA, A DEDA 102: Ove 3 stvari su istakli kao presudne za dug i srećan život

Moja baka je živela 96, a deda 102 godine. Porodično se okupljamo za njihove rođendane, sećamo ih se i razmišljamo kako su oni, sa prosečnim primanjima, ne najboljim zdravljem i nasledstvom, uspeli da žive gotovo ceo vek zajedno, jer to nije previše slično nama, a drugi članovi porodice živeli su u proseku 70-80 godina.

Po mom mišljenju, ove tri stvari pomogle su im da žive dug i srećan život.

1. Omiljeno mesto za život i zadovoljstvo svakog dana

Deda i baka nisu bili ni imućni ni siromašni – obična prosečna porodica, ali od onoga što su imali, izvukli su maksimalno zadovoljstvo. Kuća je bila mala: dve spavaće sobe, dnevni boravak, veranda i kuhinja, ali u dvorištu je bila letnja kuhinja i rusko kupatilo. Uprkos relativnoj skromnosti kuće i samog dvorišta, moja baka je baštu uvek nazivala svojim malim zabavnim parkom:

Kad odrasteš, shvatićeš da su bake i deke isto što i deca, takođe treba da se zabave. Samo su njihove igračke različite. Vi imate igračke, a mi sve ovo.“

Baka je u slobodno vreme volela da peva, gaji cveće, sadi različite sorte drveća, veze i samo se opusti u ljuljašci od mreže, a jedan od omiljenih zajedničkih hobija sa dedom bio je mali pčelinjak sa tri košnice, obožavala je pčele.

Moja baka je verovala da treba živeti u zadovoljstvu bez obzira ko ste, koliko zarađujete i gde živite, ali to se nije odnosilo na rasipanje, već na filozofiju:

„Nemam mnogo, ali ono što imam, volim“, govorila je.

Baka je bila jedna od onih žena koje su pronašle neverovatnu ravnotežu u životu: znala je kako da uživa u onome što je imala i stvorila sopstvenim rukama, a da nije bila nesrećna zbog onoga što nije imala. Istovremeno, nije zaboravila na odmor i radost, ponekad ostavljajući sve za drugi dan, odmarajući se u visećoj mreži s knjigom u jednoj ruci i čašom domaćeg likera u drugoj: „Ako gluposti donose zadovoljstvo, to nije loše. Loše je ako su oni jedino zadovoljstvo. ”Trudila se da svaki dan traži zadovoljstvo.

2. Ogorčenost i bes su u svakom danu, ali ne u svakoj duši

Tokom svog života često sam primetio da vedri i otvoreni ljudi češće od drugih nose breme u srcu. Baka je rekla: „Ako je čovek osetljiv, osetljiv je na sve. Mala radost se udvostruči, a mala tuga utrostruči.“

Baka je i sama bila takva osoba: radost je pronalazila u malim stvarima, vratila bi se kao potpuno nova osoba nakon pola sata odmora u letnjoj bašti, ali znala je da bude vrlo uznemirena ako se desi nešto neprijatno. Ali sa godinama se dogodilo nešto čudno: i dalje je bila jednako vesela za sve dobro, ali postala je mnogo manje osetljiva na loše i nije gajila bes.

Baka je uspela da sačuva tu detinjastu razigranost i pokretljivost, istovremeno praktično eliminišući nezadovoljstvo prema prijateljima, rođacima i životu. Što sam bio stariji, to me je više zanimalo, jer sam se i sam često ljutio zbog sitnica i dugo gajio nezadovoljstvo. Kada sam pitao baku kako uspeva, rekla je: „Bes u vama ne šteti nikome osim vama samima“, pitao sam: „Kako to?“ a ona je rekla: „Sećate li se Kolje, koji ti je slomio bicikl?“ „Da“, odgovorio sam. Setio sam se tog trenutka i ponovo naljutio na svog starog prijatelja. Baka je tada sačekala minut i pitala: „Pre minut ste bili srećni, a sada ste besni i uznemireni, kao da ste se otrovali. Kako se oseća Kolja? Potpuno isto kao i pre. Samo je tebi postalo gore.“

3. Živeti u trenutku svaki dan, bez obzira na godine

Ono što mi se uvek sviđalo kod moje bake bio je njen stav, kao da je ceo život bio ispred nje. Uprkos godinama, nikada nije rekla da je vreme da se povuče i da je život gotov, iako je jasno razumela svoje godine i mogućnosti: „Ne brinem zbog onoga što ne mogu da promenim“...

Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!