POSLEDNJA ŽELJA MARLONA BRANDA: Pozvao je svu svoju decu, njih četrnaestero i rekao im ovu jezivu stvar!

Iza zatvorenih vrata i pogođen tugom, paranojom i sumnjom, ovo je tajni život Marlona Branda, prema njegovim rečima. Uvidom u više od 200 sati nečuvenih snimaka, otkrivamo privatnu istoriju holivudskog porodičnog čoveka koji je prezirao oca, gubio decu od ubistava i samoubistava i svaki mučni trenutak kanalizovao u najveće kinematografske predstave koje je svet ikada video.

Stiv Rajli je napravio jeziv dokumentarac napravljen od arhivskih snimaka, retkih intervjua za štampu i neobjavljenih audio zapisa, koji su svedočili o tragediji slavnog Marlona Branda.

Na jednom od snimaka se vidi kako Brando, izbezubljen i pretežak, stoji ispred svoje kuće, pepeljastog lica dok govori:“Glasnik bede, posetio je moju kuću.“

Dana 16. maja 1990. godine, predveče – muškarac je pogođen metkom u glavu dok je slupao televizor u Brandovoj kući. Brando, koji je tada bio kod kuće, čuo je pucanj i pojurio da mesto događaja, dajući usta na usta, pokušao je da spase čoveku život. Bilo je prekasno. Mrtav čovek je bio dvadesetšestogodišnji Dag Drolet, potomak ugledne porodice i dečko Čejene Brando, glumčeve ćerke, piše Stil.kurir.rs

Čejen, u to vreme je bila u osmom mesecu trudnoće, bilo je dete tahitske glumice Tarite Teripaje, koju je Brando upoznao, zaljubio se i oženio (bila mu je treća supruga) dok je snimao snimao film 1962. Da stvar bude gora, ubica nesrećnog mladića je bio Marlonov sin – Kristijan.

Ovaj dokumentarac bio je sastavljen od audio snimaka koje je Brando ostavio iza sebe. To su bili sati i sati audio zapisa koje je glumac snimao svaki dan. Njegov audio dnevnik.

Recimo, kada mu se rodio prvi sin, Kristijan, publika je mogla da čuje glas Marlona Branda kako kaže:

„Ne želim da se moj otac približi Kristijanu. Na dan kada se rodio, rekao sam sebi sa suzama u očima: „Moj otac se nikad neće približiti mom detetu zbog štete koju mi je naneo.““

Međutim, on je samo nešto malo više bio blizak sa svojom majkom koja je bila alkoholičarka i koju je glumac, još dok je bio dečak, stalno tražio po klubovima i kafanama u kojima bi se povremeno onesvešćivala.

Brandoov odnos sa ocem, tačnije njegov nedostatak, prodirao je u svaki deo njegovog života, tokom celog njegovog života. Bila je to bolest.

Uvek je postojala ona nevaljala strana Brandovog lika, nepredvidljiva, problematična, buntovna strana – osobina za koju tvrdi da se pojavila nakon što je bio slomljen kada je njegova majka otišla od kuće, a on imao samo sedam godina.

Dosada je na kraju dovela do sumnje u sebe, osetljivosti ne toliko na njegove sposobnosti koliko na razloge za bavljenje tom profesijom.

„Laž u životu je ono što je gluma. Sve što sam uradio je da budem svestan procesa. Svi ste vi glumci. I dobri glumci, jer ste lažovi. Kada govorite nešto što ne mislite ili se uzdržavate da kažete nešto što zaista mislite, to je gluma. “

Brando daje primer: „Vraćate se kući četiri sata ujutro i tamo vas ona čeka na vrhu stepeništa, vaša supruga. „Ne bi mi verovala, dušo. Ne bi mi verovala šta mi se dogodilo!“ Tvoj um ide 10.000 milja na sat; ležite brzinom svetlosti; lažete da biste spasili svoj život. Poslednja stvar na svetu koju želite ona da sazna je istina. Lažeš za mir. Lažeš iz ljubavi ...

Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI