VEDRANA RUDAN OTVORILA DUŠU: Dosadilo mi da detetu u 40 godina glumim bankomat, pokazala sam mu vrata
Kad „detetu“ u četrdesetoj isplatiš jednu od rata kredita, koji mu do smrti nećeš vratiti, moraš imati na umu da „deca roditeljima ne duguju ništa“
Novinarka i spisateljica Vedrana Rudan, ne libi se da govori ono što većina misli, ali se ne usuđuje da izgovori, oštro i bez zadrške opisuje stvarnost, a poslednjih dana na svom blogu rudan.info bavi se pitanjem roditeljstva i dece.
„Negde na netu naletela sam na ovu rečenicu – dete roditeljima ništa ne duguje. Napisala ju je Lisa Pontius, poznata influenserka, žena ima 33 godine, mnogi čitaju njene objave“.
Sviđa mi se teza. Bez ikakve zajebancije, sviđa mi se. Nijedno dete, naravno kad prestane biti dete, roditeljima ne duguje ništa. Dete je odrasla osoba kad navrši osamnaest godina. I baš bi bilo lepo kad bi roditelji odrasloj osobi mogli reći: „Bivše dete moje, ne duguješ mi ništa. Tamo su ti vrata. Sretan put!“
Svi ili gotovo svi moji znanci, da sebe vole i poštuju, s velikim bi zadovoljstvom pristali na takav rasplet odnosa sa svojom bivšom decom. Ne volimo se i ne poštujemo se. Mi volimo decu, deca ne vole nas. Zašto ljudi imaju decu? Životinje smo, u nama čuči zov divljine.
Kad smo mi mame prvi put stavile svoju bebu na sise niko nam nije rekao da će nam beba jednom postati stranac. Bivša beba će u vrtiću mlatiti ostale bivše bebe, krenuće u školu i biti loš đak, beba će se upisati u srednju školu, koliko koštaju privatni časovi svi znamo, neki na fakultet. Šta sam ono rekla, kad dete navrši osamnaest, prestaje biti dete. Na fakultet ljudi kreću u osamnaestoj. Jesu li perverzni roditelji koji plaćaju školovanje deci koja to nisu? Ili je to „normalno“?
Većina bivše dece će se složiti da to jeste „normalno“. Njihovo je objašnjenje uvek isto, „nisam ja tražio, tražila, da se rodim“...
Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!