"LJUDMILA DOŠLO JE TVOJE VREME" U snu joj se javila Sveta Petka i saopštila vest, koja joj je promenila život iz korena

Put ka Carstvu Božijem počinje od Svete Tajne Krštenja. Koliko je svetlost daleko od tame, koliko je život udaljen od smrti, tako je kršten čovek suprotstavljen nekrštenom. Svako krštenje je posebno već samim tim što je ono duhovno rođenje, a ovo je istinita i zaista neobična priča o krštenju jedne osobe.

Ja nisam bila krštena dugo godina, a mome krštenju prethodi sledeća zanimljivost: naime, sanjala sam Svetu Petku. Jednog jutra sam se probudila, i sećam se da sam u snu videla svetlost u kojoj je bio lik Svete Petke, a koja mi se obratila sledećim rečima: „Ljudmila, došlo je i tvoje vreme!“ Tu sam se i probudila, čudeći se otkud svetiteljka da dođe kod mene i da mi tako nešto kaže. Počela sam da tragam za značenjem tih reči „da je došlo moje vreme“. Najposle je jedan moj prijatelj predložio: „Hajde da odemo do oca Tadeja, koji je prozorljiv monah; možda će on znati da ti kaže šta je to.“

Otišli smo do njega, premda sam ja bila veoma sumnjičava, ali je moja želja – da saznam šta je to, preovladala. A dok sam mu prilazila, otac Tadej, dolazeći mi u susret, zboraše: „To što si sanjala, to znači da treba da se krstiš! Ti nisi krštena duša.“ Pogledah ga, šokirana. „Da, da“, rekoh zbunjeno, „ja sam zbog toga i došla, da vas pitam šta da radim u vezi sa snom.“ Nakon što mu prepričah san, on se nasmeja onako detinjim osmehom, potvrđujući mi: „Pa to znači to: da treba da se krstiš. Došlo je vreme da se krstiš; to je najvažnije u životu čoveka.“

– „Ali šta to znači?“, upitah, nemajući nikakvu predstavu o tome šta je krštenje.

– „Idi u svoju crkvu i pitaj sveštenika da ti on objasni.“
– „Dobro. Ako je tako, u redu.“

Otišla sam u crkvu Svetog Save, misleći tada da je to moja crkva, dok je zapravo to bila crkva Svete Trojice u Gospodara Vučića, ali valjda je trebalo tako da bude. Upalila sam sveću, moleći se: „Bože, čuo si šta je rekao onaj monah! Pomozi mi da naučim šta to znači.“ U tom naiđoh na jednu ženu, koja me uputi da potražim sveštenika: „Oni su u ovoj kućici napolju, pa će vam reći – bilo koji od njih. “ Krenem prema kućici, kad ugledah jednog sveštenika koji kaže: „Što sam ja sada izašao? Jesam li ja poludeo? Zašto sam izašao napolje?“ I okreće se on oko sebe – nigde žive duše. U tom naiđoh ja, te mu rekoh:

– „Oče,možda ste izašli da mene vidite i saslušate.“
– „A ko si ti?“
– „Ja sam – niko.“
– „Kako to misliš?“
– „Pa tako… Ja sam nekrštena duša…“
– „E pa, da znaš da i jesi niko!“
– „E pa, vidite, vi ste i izašli da biste mi rekli šta treba da uradim pa da se krstim!“

Tu mu objasnim šta sam sanjala i šta mi je povodom sna rekao otac Tadej. „Treba da nađeš kumu, koja će da bude starija od tebe, jer mora majka da ti bude (da se brine o tebi kao majka), da je krštena od detinjstva, kako bi ti prenela veru, da slavi krsnu slavu i da te vodi...

Nastavak teksta pročitajte na sajtu penzionisani.rs!