BILA JE NAJLEPŠA JUGOSLOVENSKA GLUMICA Igrala u našem kultnom filmu, preselila se u London, a danas izgleda bolje nego ikad

Vesna Stanojević bila je jedna od najlepših i najpopularnijih srpskih glumica 80-ih godina.

Rođena 1963. godine u Topoli, glumom je počela da se bavi već u Trećoj beogradsko gimnaziji. Prvo je upisala orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, zatim je upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, pa na kraju iz drugog pokušaja Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Vanserijski talenat

Vesna je prvu veliku ulogu na platnu imala u filmu “Poslednji krug u Monci” kao Silija, a potom je usledio pomenuti film “Tri karte za Holivud” .

Slavu je stekla kao zgodna i odana devojka opasnog momka Urketa, kojeg je tumačio Dragan Nikolić.

Vesna se pre više od dvadeset godina odselila iz tadašnje Jugoslavije u London, gde je zapažena po ulogama Helene u filmu Helena, Svetlane u filmu Samo Šansa, Sonje u igranom filmu Nebo u cvatu, Pepsi u radio-drami Gvozdena Zavesa, sa čuvenom holivudskom zvezdom Robertom Vonom.

Jednom prilikom je naglasila da je prve godine u Londonu učila da prihvati tamošnji kod ponašanja, ali ne krije da je srećna što joj je pošlo za rukom da u Engleskoj nastavi da se bavi profesijom koju voli.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

"To jeste bila prepreka. Nisam htela da idem tamo da igram neke uloge koje ne bih igrala ovde samo zato što je to velika produkcija. I zato sam završila postdiplomske studije i radim kao profesor glume. To mi je bilo kreativno. Mene je zanimalo da odem na zapad i da odradim nešto što nisam mogla da uradim ovde. To je bila velika žrtva i naravno da je meni kao glumici kojoj je karijera bila u punom usponu bio šok za sistem. Čovek se navikne i sve nove stvari uči. Da se bori i dokazuje. S druge strane da sam ostala ovde verovatno bih se borila sa drugim nemanima i to ne bi bilo jednostavno", rekla je ona.

Ostala je prava lepotica

Nakon više od 20 godina, Vesna se vratila u Srbiju, gde je odlučila da prihvati  serijal "Miris dunja nad Balkanom", nakon mnogo godina.

 

 Nikada sebe nisam doživljavala kao nekog ko je otišao odavde. Ali jesam kao nekog ko je otišao da se usavršava, pa sam ostala da radim nešto novo i to se samo malo nekako produžilo, rasteglo. Ali nikada sebe nisam videla kao osobu koja bi tamo bila zauvek, i dolazila samo jednom godišnje u Srbiju, to nije moja priča. Blizina Londona je bila vrlo zgodna i omogućila mi je to, jer da sam otišla preko okeana to svakako ne bih mogla sebi da priuštim.

Kako je došlo do toga da se bavite profesurom u Londonu?

– U London sam otišla na usavršavanje. Moje postdipolomske studije su trajale četiri godine praktičnog rada na glumačkoj tehnici Etjena Dekroa (Etienne Decroux). A onda sam pozvana da radim na fakultetu, što je i meni samoj bilo iznenadjenje, i prihvatila sam. Nije bio nikakav konkurs, nego me je šef katedre pitao da uskočim kao zamena za profesorku koja je bila na trudničkom bolovanju. I tako je počelo, satnica se povećavala, da bih posle par godina postala odgovorna za glumački trening na mojoj katedri. Prihvatila sam samo opciju da radim part-time, poluradno vreme, kako bih mogla da ostavim šest meseci za svoje glumačke poslove, što mi je omogućavalo da i dalje radim kao umetnik. Jer ni danas sebe ne doživljavam kao akademika već osobu koja se strasno bavi svojim poslom, i iz te ljubavi prema glumi i druge uči tome. Zato i predajem, a ne zato što sam mnogo pametna.