ANA TVRDI DA SU JOJ UKRALI DETE Nije više htela da ćuti, otvorila dušu i iznela jezive detalje

Ana Pejić (67) iz Rume, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, imala je 34 godine kada je 24. avgusta 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila ćerku, koju posle toga više nikada nije videla. Dva dana kasnije 26. avgusta, Ani je saopšteno da je beba preminula, a da će se bolnica pobrinuti oko sahrane deteta.

Gospođa Ana sebi nikada nije oprostila što je slepo verovala lekarima i što nije odmah reagovala. Sticajem nesrećnih okolnosti, njen život se pretvorio u svakodnevnu potragu za ukradenim detetom. U svojoj ispovesti za Informer.rs Ana Pejić nam je otkrila sve o nemilom događaju koji je obeležio njen život.

– Porodila sam se carskim rezom, u sredu oko 10 pre podne. Kada sam se probudila, rečeno mi je da sam rodila devojčicu, tešku 2,3 kilograma i da je u inkubatoru. Takođe su mi rekli da će mi doneti dete u petak ujutru, da ga vidim i podojim. Pošto je moj carski rez bio poprečni i rana velika, a prilikom zahvata mi je oštećena i bešika, bila sam prikovana za krevet. Da sam ikako mogla, četvoronoške bih otišla da vidim svoje dete, ali soba u kojoj su deca u mitrovačkom porodilištu su na jednom kraju hodnika, a mi smo bile na skroz drugoj strani. Samo jedna žena koja je bila pokretna, obilazila je moje dete i izveštavala me da je sve u redu – kaže gospođa Ana u ispovesti za Informer.rs

Pošto je živela u Rumi, malom gradiću, Ana je smatrala ako ode u Sremsku Mitrovicu, da su ipak tamo bolji stručnjaci i da će njena beba biti u sigurnim rukama. Umesto sigurnosti, u Anin život se posle odlaska u Sremsku Mitrovicu, uselio nemir i potraga za detetom koja traje do danas.

Dva dana kasnije saopštili joj da je dete mrtvo

– U Sremskoj Mitrovici ima oko 60 roditelja koji traže svoju decu, i sva deca su navodno umrla noću, kao i moje. Kada su mi saopštili nemile vesti, da me smire dali su mi injekciju sedativa i odmah sam zaspala i prebačena sam na sprat iznad, na ginekologiju. Tada se opraštam od porodilišta. Dr Peruničić, koji je tada bio načelnik, je došao u vizitu, i kada sam ga pitala da li treba da zovem nekog od porodice da obavi sahranu i preuzme leš, rekao je da ostajem u bolnici i idem kući bez deteta, a bolnica će se pobrinuti za sahranu. Moja jetrva je, na primer, nedugo pre toga rodila mrtvu bebu i dobila je i sahranila. Bilo mi je čudno, ali ćutala sam. To je ono ćutanje koje me boli do danas, i od tada više ne ćutim – kaže Ana Pejić.

Nije prepoznala reči babice kao alarm

Načelnik Petar Peruničić je došao po Anu, a njegove reči pamti i danas.

– Idemo na carski, brinem za život bebe, slabo se čuju otkucaji – rekao je, na što je babica rekla da je to “glupost, srce bebe se čuje odlično, nemoj na carski”...

Nastavak teksta pročitajte na sajtu Penzionisani.rs!