ANA TVRDI DA SU JOJ UKRALI DETE Nije više htela da ćuti, otvorila dušu i iznela jezive detalje

Ana Pejić (67) iz Rume, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, imala je 34 godine kada je 24. avgusta 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila ćerku, koju posle toga više nikada nije videla. Dva dana kasnije 26. avgusta, Ani je saopšteno da je beba preminula, a da će se bolnica pobrinuti oko sahrane deteta.

Gospođa Ana sebi nikada nije oprostila što je slepo verovala lekarima i što nije odmah reagovala. Sticajem nesrećnih okolnosti, njen život se pretvorio u svakodnevnu potragu za ukradenim detetom. U svojoj ispovesti za Informer.rs Ana Pejić nam je otkrila sve o nemilom događaju koji je obeležio njen život.

– Porodila sam se carskim rezom, u sredu oko 10 pre podne. Kada sam se probudila, rečeno mi je da sam rodila devojčicu, tešku 2,3 kilograma i da je u inkubatoru. Takođe su mi rekli da će mi doneti dete u petak ujutru, da ga vidim i podojim. Pošto je moj carski rez bio poprečni i rana velika, a prilikom zahvata mi je oštećena i bešika, bila sam prikovana za krevet. Da sam ikako mogla, četvoronoške bih otišla da vidim svoje dete, ali soba u kojoj su deca u mitrovačkom porodilištu su na jednom kraju hodnika, a mi smo bile na skroz drugoj strani. Samo jedna žena koja je bila pokretna, obilazila je moje dete i izveštavala me da je sve u redu – kaže gospođa Ana u ispovesti za Informer.rs

Pošto je živela u Rumi, malom gradiću, Ana je smatrala ako ode u Sremsku Mitrovicu, da su ipak tamo bolji stručnjaci i da će njena beba biti u sigurnim rukama. Umesto sigurnosti, u Anin život se posle odlaska u Sremsku Mitrovicu, uselio nemir i potraga za detetom koja traje do danas.

Dva dana kasnije saopštili joj da je dete mrtvo

– U Sremskoj Mitrovici ima oko 60 roditelja koji traže svoju decu, i sva deca su navodno umrla noću, kao i moje. Kada su mi saopštili nemile vesti, da me smire dali su mi injekciju sedativa i odmah sam zaspala i prebačena sam na sprat iznad, na ginekologiju. Tada se opraštam od porodilišta. Dr Peruničić, koji je tada bio načelnik, je došao u vizitu, i kada sam ga pitala da li treba da zovem nekog od porodice da obavi sahranu i preuzme leš, rekao je da ostajem u bolnici i idem kući bez deteta, a bolnica će se pobrinuti za sahranu. Moja jetrva je, na primer, nedugo pre toga rodila mrtvu bebu i dobila je i sahranila. Bilo mi je čudno, ali ćutala sam. To je ono ćutanje koje me boli do danas, i od tada više ne ćutim – kaže Ana Pejić.

Nije prepoznala reči babice kao alarm

Načelnik Petar Peruničić je došao po Anu, a njegove reči pamti i danas.

– Idemo na carski, brinem za život bebe, slabo se čuju otkucaji – rekao je, na što je babica rekla da je to “glupost, srce bebe se čuje odlično, nemoj na carski”...

Nastavak teksta pročitajte na sajtu Penzionisani.rs! 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI