ČUDA SU SVUDA Bojana Krstić, rediteljka filma „Čudotvorac tumanski“

Piše: Ivana Vujnović

Žena

06.01.2022

12:30

„Veruj i biće“, kaže lik Petra Božovića u trejleru za kratki igrani film rediteljke Bojane Krstić „Čudotvorac tumanski“, čija premijera se očekuje nakon Božića.

ČUDA SU SVUDA Bojana Krstić, rediteljka filma „Čudotvorac tumanski“ — Foto: Screenshot YouTube

prethodna vest

DOKTOR DANIJEL OTKRIO TRIK ZA SMIRENJE Radite ovo 15 sekundi kad ste nervozni, razbistrićete misli i srediti haos u glavi

14:56

sledeća vest

RECEPT ZA DINSTANI GRAŠAK SE NAJVIŠE TRAŽI Ukus je savršen, nema toga ko može da mu odoli

14:04

Film sadrži tri istinite priče o čudima Svetog Zosime, koja je taj svetitelj projavio u novije doba, a koje je sakupio otac Dimitrije, iguman Manastira Tumane, u knjizi „Manastir Tumane, čudo ljubavi Božije“.

Glumačku ekipu čine: Sloboda Mićalović, Paulina Manov, Đurđa Rakić, Nebojša Dugalić, Anđelika Simić, Nebojša Milovanović... Uoči premijere razgovarali smo s rediteljkom o pripremama za film i izazovima s kojima se ekipa susretala.

Ko je radio scenario za film?

- Scenario su pisali Sanja Savić Milosavljević i Mladen Milosavljević, mladi bračni par, pisci. Kada su dramaturški uobličili priče iz knjige „Manastir Tumane, čudo ljubavi Božije“, Tumanci su odmah blagoslovili da nastavimo s radom.

Kako ste došli na ideju da snimite film „Čudotvorac tumanski“?

- S blagoslovom Manastira Tumane pre dve i po godine režirala sam i montirala spot za Tumansku pesmu koju izvodi etno-grupa „Amanet“. Pošto se spot svima dopao, odmah smo se dogovorili da uradimo dokumentarno-igrani film „Nebesko sijanje“, koji možete da pogledate na Jutjubu, na kanalu Manastira Tumane. Kroz njega smo upoznali gledaoce sa svetinjama koje se nalaze u manastiru i prikazali na koji način su isprepletani životi Miloša Obilića i Svetog Zosime, kako se izgradio Manastir Tumane, ispričali priču kako je ikona Presvete Bogorodice došla iz Rusije u Tumane i kako je Sveti Jakov misionario u najstrašnije vreme komunizma, zbog čega je i stradao.

Da li nam je potrebno više ovakvih tema i sadržaja?

- Veliki je blagoslov da se takve stvari ekranizuju i da dođu do što većeg broja ljudi. Danas se uglavnom snimaju površne priče koje donose dosta novca, to se plasira narodu, kao da srpski narod nije imao istoriju koja uvek može biti nepresušni izvor inspiracije za sve umetnosti.

Film sadrži tri priče o čudima Svetog Zosime, kako ste ih birali?

- Kada su krenuli pregovori oko igranog filma, predložila sam da radimo priče o čudima. Dobila sam knjigu „Manastir Tumane: Čudo ljubavi Božije“ koju je pisao iguman Dimitrije, u kojoj je sakupio i svedočanstva ljudi na kojima su Sveti Zosim, Jakov i Presveta Bogorodica projavili čuda. Svedočanstva ljudi kao što smo vi i ja, kojima su spaseni životi posle molitve svetiteljima, koji su doživeli isceljenja, dobili decu, velika su inspiracija. Svetitelji tumanski stalno čudotvore i nebrojeno ljudi svedoči. Priče sam birala sa scenaristima, tako da budu zanimljive, autentične i da ih gledalac razume, da mogu lepo dramaturški da se obrade. Različite su, a sve ih spaja Sv. Zosim.

Budući da su verske teme vrlo pipav teren, plašite li se kritika stručne teološke javnosti?

- Stručne teološke javnosti povezane s filmskom umetnošću u Srbiji praktično nema. Verske teme naprotiv, nisu pipav teren, već se ljudima to tako predstavlja. Ima vrlo malo autora koji obrađuju te teme, jer da bi se čovek time bavio, on bi trebalo da živi tim životom, da razume, da voli, da oseća pravoslavlje. A film svakako nije sniman samo za pobožne, već za sve ljude. Svi ljudi su tvorevina Božija.

S kakvim ste se izazovima sretali u toku snimanja?

- „Čudotvorac tumanski“ je kratki igrani film i snimili smo ga osam dana.

Najveći izazov je bio uklopiti sve glumce u tih osam vezanih dana i napraviti plan snimanja. Zanimljivo je bilo kada smo saznali da grupe hodočasnika dolaze zorom na praznik Svetih Kozme i Damjana, kada je trebalo da snimamo ispred crkve scenu s Petrom Božovićem i Ivanom Vučkovićem. Morali smo da izmestimo lokaciju snimanja, da ne bude ispred ulaska u crkvu, zbog gužve. Snimali smo na manastirskom groblju, ali smo se pribojavali da će se čuti žamor. Međutim, svi ljudi su bili toliko mirni, sabrani, čekali su u redu da celivaju svetinje, mirno čekali početak službe i ništa nas nije ometalo da snimimo scenu.

Okupili ste vrsnu ekipu glumaca, da li mislite da je za duhovne teme bitno da učesnici budu verujući ili je dovoljan samo profesionalni pristup poslu?

- Svakako je lakše kada je glumac u filmu koji se bavi duhovnom temom pobožan. Izabrala sam da budu i poznati i profesionalni, ali na prvom mestu pobožni i dobri ljudi. Onda sve bude prirodno, neusiljeno, ne napeto. Svi oni onda razumeju i znaju šta znači vera, šta je molitva, šta je čudo, šta je pričešće i prepoznaju ako naiđe neko iskušenje. I nekima od njih su se desila čuda u životu, pa su bolje i izneli glumačke zadatke.

Čime ste se vodili kada ste birali glumce za svoj film?

- Ovo nije moj film, ovo je naš film. Film svih nas. Vodila sam se time da pre svega budu dobri ljudi, da budu pobožni i da su, naravno, vrhunski glumci. Kada glumac ujutru ustane na liturgiju pre snimanja, pa se pričesti, ili posle snimanja ode na večernju službu, onda on da i više od 100 posto zato što zna da ne radi za sebe, za mene, za novac, za slavu, već za večnost.

Da li su vam pomagali Tumanci?

- Naravno, bez blagoslova Svetog Zosime, blagoslova igumana Dimitrija, velike pomoći oca Petra i cele bratije tumanske bilo bi nemoguće kročiti u ovakav poduhvat. Velika je stvar što je tumanska bratija mlada, savremena, što su hrabri, što imaju poverenja u mlade ljude i podržavaju tu mladalačku energiju i snagu. Najvrednije stvari u životu ne mogu da se kupe. Jednostavno su dar od Boga. Tumanci su svima nama veliki dar.

Da li ste vi možda lično prisustvovali nekom čudu u manastiru?

- Pa zar nije svaki dan čudo, zar nije život čudo? Čuda su svuda! Meni se desilo čudo. Ali to ostavljamo za sledeći film! Hristos se rodi! Srećan Božić!

Najveća priprema - ljubav

Kako ste se pripremali za film?

- Svakom čoveku je od Boga dat neki talenat ili, kako čitamo u Jevanđelju, talant koji bi trebalo da umnožava. Ne da ga zakopava u zemlju i zanemaruje, već da se trudi da bude na korist bližnjima i zajednici. I da se raduje. Najveća priprema potrebna za snimanje bilo kog filma ili nastanak bilo kog umetničkog dela je ljubav! Ljubav i radost! Ali ne u onom smislu da se to završi samo na rečima, kao neka stalno ponavljana fraza, već da čovek zna da će sve da bude u redu zato što je taj put već unapred blagosloven.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI