POTRESNA PRIČA O DEČAKU BESKUĆNIKU RASPLAKALA SRBIJU Tadija, koga je majka napustila, hranio se iz kontejnera, spavao na ulici na - 20, danas živi svoj san

Stravična priča Tadije Simovića, dečka koji je odrastao na ulici, potresla je Srbiju. Kada je imao šest godina, napustila ga je majka, otišla je na njegove oči, uz reči "držite ga da ne krene za mnom". Oca nikada nije upoznao. Pored svih nedaća koje su ga snašle odlazak majke najveća mu je trauma u životu.

Nakon toga, cela porodica ga se odrekla, pa je završio na hladnom beogradskom pločniku. Uhvatio se lošeg društva, a jedini izvor prihoda bili su mu povremeni nastupi po kafanama.

"Hvala svim divnim ljudima koji su mi u životu na bilo koji način pomogli. Prethodnih dana mi se javio veliki broj ljudi, a mnogi od njih pomogli su mi u vidu hrane, smeštaja, prevoza... Svi oni su želeli i žele da ja uspem", rekao je Simović, a potom ustao i poklonio se svim dobrim ljudima.

Ispričao je da je u hraniteljskim porodicama završavao sticajem različitih okolnosti. Oca nikada nije upoznao, iako mu je više puta upućivao javni apel preko televizije. Kaže da je rođen 1997. nakon čega je odveden u Centar za socijalni rad u Smederevu.

"Ujak je odveo mene i moju majku u Centar za socijalni rad i ostavio nas tu. Veliki deo priče fali, a oko moje pete godine dospevamo kod bake koja nas je primila. Odlazak majke desio se oko moje šeste godine i strašno me je boleo. Dok je odlazila rekla je da ga drže da ne krene za njom", ispričao Tadija za tv Pink.

Kaže da su za njega u kraju govorili da je nenormalan i hiperaktivan, a beg od svega uglavnom je tražio u pevanju.

"Nisam znao zašto me je majka ostavila, tek posle 12 godina mi je rekla da je želela neki drugi život, život bez mene",  priča Tadija.

U školskom periodu i adolescenciji, kako kaže, hteo je da se ističe u svakom smislu. Išao je prljav, bežao sa časova, uhvatio se lošeg društva i zajedno sa njima pravio probleme. Društvo mu je govorilo rečenicu koja je potom postala njegov moto: „Nemaš šta da izgubiš“.

Nisam se drogirao niti sam kockao, jesam pio, krao sam, uglavnom gruposti. Ja se toga stidim i želim da mladima poručim da takve stvari ne rade! Taman sam se posle toga smirio, našao devojku, verio je, počeo da živim kako treba – policija me je uhapsila zbog krađe! Preplakao sam 52 dana koliko sam proveo u pritvoru.

Kaže da je u Mitrovici, u pritvoru, bio omiljen i među zatovrenicima, i među čuvarima i pripadnicima MUP. Svakodnevno im je, kaže, pevao i spremao hranu.

"Vidite, nije loše u zatvoru. Imate kantinu, možete da kupite cigare, smeštaj, hrana je odlična i nemoj da neko priča da hrana ne valja" priča kroz smeh Tadija.

U periodu kada nije imao ni hraniteljsku porodicu ni krov nad glavom, spavao je, kaže, kod glavne železničke stanice.

"Teško je, spavaš na asfaltu na minus 20, jedeš sendviče iz kante, policija te legitimiše. Sreća je što sam imao prijatelje kakve sam imao i ljude koji su mi bezuslovno pomagali", kaže Tadija.

Tadija je, inače, u međuvremenu postao kuvar. Danas ima suprugu i devojčicu od godinu i po dana.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI