GRESI PRELEPE PRINCEZE Muž je jezivo ponizio i proterao iz Srbije, ali to nije bio kraj njenim mukama

Brak princa Stefana sa Evdokijom ćerkom vizantijskog cara Aleksija III Anđela je sklopljen oko 1191. godine. Dok je vlast u Raškoj bila u rukama njenog svekra Nemanje, Evdokija se nije mešala u državničke poslove. Bila je mirna i povučena, iako je dosta skromnije živela.

Brak između Stefana i Evdokije bio je u početku vrlo idiličan. Stefanu je rodila sina Radoslava 1192. i ćerku Komninu, a neki istoričari smatraju i Vladislava.

Iako se Evdokija nije mešala u državničke poslove Srbije i Vizantije, to je vrlo promoćurno uradila Evdokijina majka Eufrosina. Pošto je udala ćerku, koju godinu kasnije organizovala je državni udar, zbacila devera Isaka II i dovela na vlast muža Aleksija III, u aprilu 1195. godine. Onda je ambiciozna tašta krenula da utiče i na srpski presto i da umesto Vukana, na vlast dođe Stefan.

Promo

Promo

Čim je Evdokijin otac Aleksije III Anđeo postao car, odveć stari veliki župan Stefan Nemanja je odlučio da preda vladarski presto svom srednjem sinu Stefanu. To se verovatno dogodilo 25. marta 1196. godine, na državnom saboru kod Petrove crkve u Rasu. Opis tog događaja ostavio je monah Sava ili Rastko Nemanjić u „Studeničkom tipiku„.

On je napisao da njegov otac, veliki župan Stefan Nemanja, pred sakupljenima na saboru za svog naslednika „Božijom voljom izabra blagorodnog i ljubljenog sina, Stefana Nemanju, zeta blagovenčanog kir Aleksija, cara grčkog„. Tako je voljom velikog župana Stefana Nemanje presto pripao njegovom srednjem sinu Stefanu Nemanji II.

Ubrzo je situacija u Srbiji bila sve složenija, Stefanov otac Nemanja je umro, a istovremeno Evdokijin otac je u Carigradu izgubio autoritet koji je imao. Tako se i odnos između Stefana i Evdokije značajno pogoršao pa i profesor Dimitrije Obolenski navodi da „Stefanovo uvredljivo postupanje prema Evdokiji pokazuje kako je Vizantija oko 1200. godine nisko pala u očima carskog zeta“.

Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je učen i naučen da se više oseća kao Grk, nego kao Srbin. To će ga kasnije skupo koštati.

Tokom godina, problemi u braku su se samo gomilali. Prema nekim tvrdanjama, Stefanu je smetalo što je lepa Evdokija privlačila pažnju muškaraca, a i on sam je bio neveran.

 

Promo

Promo

Stefan je ženu optuživao zbog preterane pohotljivosti, dok je ona njemu prebacivala da je pijan od same zore. Kako je nesloga među njima bila sve veća, Stefan je tvrdio da je Evdokija uhvaćena u preljubi. Odmah je naredio da se s nje svuče sva odeća, ostavivši joj samo tanku košulju, i tako je izbacio napolje. Istoričari navode različite stavove od toga da je Stefan voleo i druge žene do toga da je Evdokija bila slobodnija prema mlađim muškarcima. Tako i vizantolog Luj Breje, ističe da su se u Vizantiji u svim periodima princeze i carice veoma slobodno ponašale.

Bilo kako bilo, Evdokija je onako ponižena i odbačena otišla da se skloni kod devera Vukana, koji ju je primio da bi mlađem bratu Stefanu što više naškodio.

„Protiveći se ovakvom zaista nečasnom i grubom postupku i preoštroj kazni, Vukan prekori brata zbog njegove nečovečnosti i zamoli ga da utiša bes i da malo popusti imajući u vidu visoko poreklo Evdokijino. Ne uspevši da ubedi čoveka tvrde i neumoljive naravi, on sam ukaza Evdokiji svu potrebnu pažnju i otpremi je uz dostojnu pratnju u Drač. Kad njen otac saznade šta se dogodilo, posla pokrivenu nosiljku, nakit i ostale carske ukrase, te primi ćerku u kuću“, zapisao je vizantijski istoričar Nikita Honijat.

Promo

Promo

Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu, pa Stefan nije hteo da se zarazi. Bilo kako bilo, Evdokija je, posle Ane njene svekrve bila druga vizantijska princeza na dvoru Nemanjića. Međutim, bila je prva žena koja je morala da napusti Srbiju.

U vizantijskoj prestonici postala je ljubavnica Aleksija Duke Murzufla, koji je početkom 1204. proizveden u cara u vreme kada su se krstaši, zahvaljujući skretanju Četvrtog krstaškog pohoda, umešali u unutrašnje sukobe u Vizantiji. U noći 12. aprila 1204. Aleksije V je u društvu Evdokije i njene majke Evfrosine Duka Kamatere pobegao iz Carigrada koji su zatim zauzeli krstaši i Mlečani. Evdokija se tada sklonila u trački grad Mosinopolj gde se odranije učvrstio njen prognani otac Aleksije III.

U Mosinopolju se udala za Aleksija V Duku Murzufla koga je nedugo zatim oslepeo njen otac. Oslepljenog Aleksija V su zatim zarobili krstaši koji su ga pogubili 1205. godine. Evdokija je preminula oko 1211. godine, a Stefan se takođe posle njihovog braka ženio još dva puta.