NIJE SVE TAKO CRNO Ranije su žene rađale decu po njivama i štalama – i ništa im nije falilo!?

Upoređivati savremen život možete sa bilo čime: sa životom prosečnog Evropejca ili životom čoveka iz kamenog doba. Možete i da ga ne poredite. Stvar je vaša. Ali, ponekad se čini da su problemi sa svih strana, i da crni period traje čitavu večnost.

U takvim momentima veoma je korisno pročitati ovaj tekst, sabrati se, i radovati se životu.
Da, ranije nije bilo raka. Zato što ga nisu mogli dijagnostikovati. Čovek je umirao i …tačka!

Nije bilo problema sa alergijama na vakcine. Deca su samo umirala od difteriji i …tačka!

Nije bilo nikakvih problema sa kontracepcijom. Žene su jednostavno rađale, iznosili su decu na mraz, ili ostavljali ih da umiru.

Nakon otkrića Amerike, polovina Evrope je umrla od sifilisa, a polovina Indijanaca od gripa. U Engleskoj, za vreme vladavine Henriha, običan grip je pokosio pola Londona.

Nije bilo problema sa jakim ženama. Žene jednostavno nisu imali pasoše, prava, mogućnosti,  tukli su ih i silovali – i to se nije smatralo za neki problem, ili zločin. I nikakavih problema sa orgazmom nije postojalo – orgazama nije bilo.

Sa vanmateričnim trudnoćama i posleporođajnim depresijama problema nije bilo. Vanmaterična trudnoća postojala je samo jedna. Žena je umirala – i tačka!

I depresije kod žena nije bilo, takođe. Bio je težak rad. One, koje nisu umirale na porođaju, u četrdesetoj su najčešće bile sa opuštenom matericom – od konstantno teškog rada. Serklaža, takođe, nije bilo.

Moja prababa, i prva žena mog dede, umrle su na porođaju, polovina braće i sestara mog dede su umrli od infekcija, koje  sada liče na baba-rogu iz neke bajke. I to se nije dešavalo u gluvo doba srednjeg veka, već u 20-om veku.

U principu, ko želi jaka uzbuđenja, može uzeti u bibliotecu žensku enciklopediju osamdesetih, i pročitati o ličnoj higijeni.

Ma sta reći, pre stotinak godina, moj lak porođaj ubio bi mene, ili moje dete. Bio je lak, samo zahvaljujući savremenoj medicini.

Kada me pitaju, u kojem bih vremenu želela  da živim, odgovor je – sada.

Ja ne znam šta će biti u budućnosti, ali sada imam farmerke, patike, dezodorans, nekretninu u svom vlasništvu, pasoš, sočiva, sredstva za higijenu i kontracepciju, mogućnost rada i učenja  u bilo kojoj državi.

Mogu da se razvedem, samo zato što ne želim živeti sa ovim čovekom. Ja mogu voziti automobil. Ja mogu koristiti sprej za samoodbranu ili elektrošok, a takođe naučiti osnove samoodbrane, da bih zaštitila sebe i svoje bližnje. I zato me neće gađati kamenjem, ili baciti sa litice, kao osramoćenu.

U ovom društvu postoji gomila problema, ali u odnosu na ono  kako je bilo, ovo je fantastično!

I oni, koji žele odmotati  i vratiti vreme, jednostavno ne znaju gde će prispeti.

Ja razumem. I ja znam kakav je titanski posao učinjen, da bismo imali ovo sada. I ja sam srećna što živim ovde, i sada. (Adriana Imž)

BONUS VIDEO