POJAVILA SE DEVOJČICA OTETA PRE 9 GODINA Tražili je svuda, a ona bila tako blizu, evo kako je organizovala svoj beg
Puja još uvek proživljava svoju traumu. Ima noćne more i tužna je što više nikada neće videti oca
Puja je nestala 22. januara 2013. kada je imala sedam godina. Ona kaže da ju je ispred škole u gradu Mumbaiju u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra oteo par koji ju je namamio sladoledom; Ona je 4. avgusta ove godine pronađena u, kako se opisuje, „čudesnom bekstvu“. Njena majka Punam Gaud kaže da je presrećna.
"Odustala sam od nade da ću ikada pronaći svoju ćerku. Ali bogovi su bili dobri prema meni", kaže ona. Policija tvrdi da su dete oteli Hari D'Suza i njegova supruga Soni. D'Souze su par koji nije mogao da ima svoje dete, a Hari je uhapšen.
Pre nego što je nestala, Puja je živela sa svoja dva brata i roditeljima u maloj kući u predgrađu. Na dan kada je nestala, otišla je u školu sa starijim bratom, ali su se njih dvoje posvađali i njen brat je otišao u školu i ostavio je jer je kasnio. Tada ju je par navodno odveo, obećavajući da će joj kupiti sladoled. Pooja kaže da ju je par prvo odveo u Gou, a zatim u Karnataku, saveznu državu u zapadnoj i južnoj Indiji, i pretio bi da će je povrediti ako zaplače ili skrene pažnju na sebe.
Kaže da joj je neko vreme bilo dozvoljeno da ide u školu, ali nakon što je par dobio dete, ona je povučena iz škole i svi su se preselili u Mumbaj. Puja kaže da se zlostavljanje pogoršalo nakon rođenja deteta.
"Tukli su me kaišem, nogama, šakama. Jednom su me tukli oklagijom toliko da su mi leđa krvarila. Terali su me i da radim poslove kod kuće i da radim od 12 do 24 sata." Kuća u kojoj je živela D'Souza bila je prilično blizu njene porodice - ali, kaže, nije poznavala puteve, uvek je bila pod prismotrom i nije imala novca ili telefona, i nije mogla da dobije pomoć ili da pokuša da pronađe put kuća.
Srećno bekstvo
Ali jednog dana, Pooja je uspela da dođe do mobilnog telefona para dok su spavali i unela je svoje ime na Jutjub. Pronašla je video zapise i postere u kojima se pominje njena otmica i brojeve koje je mogla pozvati za pomoć. „Tada sam odlučila da tražim pomoć i pobegnem“, kaže ona.
Trebalo joj je sedam meseci pre nego što je skupila dovoljno hrabrosti da o tome razgovara sa Pramilom Devendro (35), kućnom pomoćnicom. Gospođa Devendra je odmah pristala da joj pomogne. Jedan od brojeva na nestalom posteru povezao ih je sa Rafikom, komšijom Pujine majke.
Majka i ćerka su prvo razgovarale putem video poziva, a potom je dogovoren sastanak. Njena majka kaže da je tražila mladež za koji je samo ona znala da postoji na njenoj ćerki i kada ga je pronašla, preplavile su je emocije.
"Sve moje sumnje su odmah nestale. Znala sam da sam pronašla svoju ćerku." Devendra je srećna što jr odigrala značajnu ulogu u ovom okupljanju.
"Svaka majka treba da pomogne detetu koje joj se obrati za pomoć. Možda nismo njihove biološke majke, ali smo ipak majke", kaže ona. Nakon sastanka, Puja, nekoliko članova porodice i gospođa Devendra otišli su u policijsku stanicu da podnesu žalbu.
"Sve sam rekla policiji. Čak sam im rekla i gde žive moji kidnaperi", rekla je ona. To je dovelo do identifikacije i hapšenja optuženih. Milind Kurde, viši inspektor policijske stanice DN Nagar u Mumbaju, rekao je za Bi-Bi-Si da su uhapšeni optuženi za otmicu, pretnje, fizičko nasilje i kršenje zakona o dečijem radu.
Pujin povratak kući obradovao je ne samo njenu porodicu, već i sve koji su je poznavali. U međuvremenu, njena majka pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme sa ćerkom - kuva joj omiljenu hranu i češlja kosu. Njih dve se trude da što više vremena provode zajedno, ali im je život trenutno težak.
Pujin otac, koji je bio jedini hranilac porodice, umro je pre četiri meseca od raka. Stoga je njena majka prihvatila njegov posao prodaje grickalica na železničkoj stanici da bi obezbedila za život sebi i troje dece. Ali zarada je mala i ona jedva sastavlja kraj s krajem. „Sada imam i advokatske troškove. Naša situacija je takva da ako izostanem s posla, sutradan nećemo imati novca za hranu.
Puja još uvek proživljava svoju traumu. Ima noćne more i tužna je što više nikada neće videti oca. Zbog svoje bezbednosti, većinu vremena provodi kod kuće ili je u pratnji člana porodice kada izlazi.
"Želim da finansijski pomognem majci, ali ne smem. Želim i da učim", kaže on. Ali uprkos tim problemima, njena majka kaže da ne može biti srećnija.
„Posao je iscrpljujući, ali svaki put kada vidim Puju, ponovo pronađem snagu. Tako sam srećna što se vratila“, kaže ona.