PRONAŠLA MAJKU POSLE 45 GODINA Kao bebu ukrali je iz porodilišta, istinu saznala dok je čistila garažu

Kada je u oktobru 2017. odlučila da rasčisti prostor u garaži u kojoj su bile kutije njenih lutaka i haljina iz detinjstva i stvari njenih pokojnih roditelja Petre i Manuela, Ana Belen Pintado iz malog grada Kampo de Kriptana na jugu Madrida nije ni slutila da će se njen život okrenuti naglavačke.

Čisteći porodične uspomene, naišla je na papire koje nikada nije videla: medicinsku dokumentaciju staru nekoliko decenija, uključujući i belešku lekara njene majke, piše Jutarnji list.

U belešci je napisala da je njena majka Petra Tores, stara 31 godinu, bila u braku osam godina, želela je da ima dete, ali nije mogla zbog anomalija u materici i jajovodima koje su dovele do steriliteta. Dijagnoza je postavljena 1967. godine, šest godina pre Anninog rođenja. Idući dalje kroz stare papire u kutijama, Ana je pronašla svoj rodni list u kojem je pisalo da je njena majka rodila devojčicu na klinici Santa Kristina u Madridu.

"Dobar izgled i vitalnost, dobra boja“, napisao je član bolničkog osoblja. Napisao je i datum Aninog rođenja, 10. jul 1973, čak i broj sobe: 22. Ali neko je otkinuo gornju trećinu papira i Ana je, uznemirena, shvatila da je njen rodni list falsifikovan.

"Odmah sam pomislila da sam ukradeno dete", rekla je Ana Pintado magazinu Njujork tajms, koji je nedavno objavio njenu dramatičnu priču o potrazi za njenom biološkom majkom.

Ana Pintado odavno zna za fenomen krađe beba iz bolnica u Španiji. Krađe su se dogodile pred kraj režima Franciska Franka (1892-1975), desničarskog diktatora koji je vladao zemljom od 1939. do 1975. godine. Ali i danas postoji veo tajne oko „ukradenih beba“, a među naučnicima se vode rasprave. Prema rečima majki, monahinje koje su radile u porodilištima su odojčad uzimale nedugo nakon njihovog rođenja i govorile ženama, koje su često bile same ili siromašne, da su im deca mrtvorođena.

Ali bebe nisu bile mrtve: diskretno su prodate dobrostojećim katoličkim roditeljima, od kojih mnogi nisu mogli da imaju decu. Niko ne zna tačno koliko je beba oteto, ali procene su u desetinama hiljada. Ana se odmah setila čudne epizode ​​koja se dogodila 2010. godine kada je njen navodni otac Manuel umro.

Advokat koji je vodio ostavinski slučaj pronašao je neke papire koji pokazuju da je Ana rođena pod drugim prezimenom. Ali pre nego što je uspela da pogleda, njena tobožnja majka Petra je zgrabila dokumente i odbila da više o njima priča. Umrla je četiri godine kasnije. Zaintrigirani papirima koje je pronašla, Ana i njen suprug Hesus Ignasio Monreal otišli ​​su kod komšinice i porodičnog prijatelja.

Priznala je da je Ana usvojena, ali nije znala detalje usvajanja. Osim toga, supružnici Pintado su joj zapretili da nikome ne govori o usvojenju, pa se obavezala na ćutanje, koje je te večeri prekinula. Dok je komšinica pričala, Anin muž kao da nije bio iznenađen pričom. Priznao je da je pre mnogo godina čuo glasine da mu je supruga usvojena, ali to nikada nije pomenuo tokom braka, u kojem su imali troje dece.
 

Ana je odlučila da nastavi potragu za majkom razgovorom sa prijateljima svojih roditelja. Svi su tvrdili da ništa ne znaju, ali se jedna komšinica prisetila jedne epizode ​​kada je Petri „pobegla” i užem krugu rekla da je dovela ćerku iz Madrida. Rekla je i da su je oni koji su učestvovali u usvajanju tražili da stavi jastuk ispod haljine kako bi izgledala trudno kada ode u bolnicu.

Takođe je rekla da je platila veliku sumu novca za usvajanje devojčice. Među papirima u svojoj garaži, Ana Pintado je pronašla još jedan trag. Njena majka je sačuvala seriju čestitki od katoličke časne sestre iz Madrida. Na jednoj od čestitki su bili Josif i Marija, na drugoj je bila slika žene u haljini koja drži dete.

"Neka vaše dete, koga se sećam, bude vaš podsticaj da nastavite da živite život pun snova“, pisalo je.

Ana se sećala kako je kao dete sa majkom posetila monahinju u Madridu, ali nije mogla da se seti kako se monahinja zove. Ali na čestitkama je pisalo: sestra Marija Gomez Valbuena. Guglajući na internetu, pronašla je mnogo članaka o otmicama beba u bolnicama u kojima je učestvovala časna sestra Marija Gomez Valbuena. Slučaj za slučajem vodio je do klinike Santa Kristina u kojoj je rođena.

Ali prepodobna Marija više nije mogla da joj pomogne: umrla je 2013. godine u 87. godini. Nikada nije zvanično optužena za krađu beba, niti je javno priznala da je umešana.

Čak ni Katolička crkva nikada nije javno priznala kakvu je ulogu imala u otmicama. Ali opšte je poznato u španskoj javnosti da su decenijama određene monahinje odlučivale ko ima pravo da odgaja dete, a ko ne. Nastavljajući potragu za majkom, Ana Pintado se obratila organizaciji čiji su članovi bili "ukradene bebe" ili ljudi čija su deca nestala. Nije je obeshrabrilo što je od 400 članova grupe samo njih 10 pronašlo svoje najmilije.

Da bi pronašla svoju biološku majku, Ana je svoju priču ispričala na televiziji u januaru 2018. Nadala se da će joj se neko javiti sa informacijama, ali meseci su prolazili a da ništa nije čula. Ali nije odustala, već se obratila novinarima svih važnijih španskih medija koji su potom objavili njenu priču.

U julu 2018. kontaktirao ju je čovek koji je pročitao njenu priču u lokalnim novinama i rekao da je blizak prijatelj žene Pilar Vilore Garsije, koja je izgubila bebu u vreme kada se Ana rodila. Ana je pozvala Pilar i nakon upoređivanja podataka bila je sigurna da je pronašla svoju biološku majku. Dobila je i potvrdu iz Madrida: njena majka se zvala Pilar Viljora Garsija.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI