RODITELJIMA REKLI DA JE MRTVA Potresna priča devojke, koju su kao bebu ukrali iz porodilišta i prodali Amerikancima

alo.rs/S.Ć. | Žena 01.11.2022 11:40

Kada je rođena u oktobru 1994. godine, lekari su njenim roditeljima rekli da je Bel bolesna i zadržali je u bolnici, dok su roditelji pušteni kući. Kada su se vratili da je vide, lekari su im rekli da nije preživela

Foto: Youtube/Printscreen

Pre manje od godinu dana saznala je da je prodata američkoj porodici, ali je danas, na sreću, uspela da pronađe svoje prave roditelje zahvaljujući dobrotvornoj organizaciji Operation Underground Railroad.

Naime, kada je rođena u oktobru 1994. godine, lekari su njenim roditeljima rekli da je Bel bolesna i zadržali je u bolnici, dok su roditelji pušteni kući. Kada su se vratili da je vide, lekari su im rekli da nije preživela. Bel kaže da je jedna od medicinskih sestara odlučila da kaže roditeljima istinu, ali bezuspešno.

Kada su odlazili, sestra je potrčala za njima da im kaže istinu da su me prodali jednoj američkoj porodici. Moji roditelji su potrošili poslednji novac koji su imali na benzin i vozili su se u svako sirotište da bi pokušali da me pronađu.

Ali novca je ponestalo i posle godinu dana više nisu znali gde da traže. Dok sam u glavi obrađivala informacije o tome šta se dogodilo, jedva sam disala, bol mojih roditelja je bio nezamisliv. Kada sam rekla prijateljima, bili su potpuno začuđeni, jer sam uvek malo pričala o svom privatnom životu - rekla je ona.

Bel Barbu (26) je saznala da je kao beba odvedena iz Rumunije i prodata američkoj porodici. Kaže da se celog života stidela što su je roditelji napustili i nisu je voleli, ali istina je ipak drugačija. Odrastajući u Americi, uopšte nisam ličila na svoje plavokose roditelje. Ali kada sam imala osam godina, objasnili su mi da sam usvojena kada sam bila mala beba, to je za mene bilo bolno saznanje. Rekli su mi da se prezivam Barba, da sam rođen u Rumuniji i da me roditelji ne vole. Zbunjena i postiđena, krila sam to od svih, ali bol nikada nije nestala – rekla je ona.

Njena veza sa usvojiteljima prekinuta je kada je 2013. godine upisala medicinsku školu na Univerzitetu Brigam Jang u Ajdahu i od tada su počeli da se otuđenju. Ali nikada nije prestala da se pita odakle je došla.

U julu 2019. naišla sam na Fejsbuk grupu koja pomaže usvojenim Rumunima da pronađu porodice. Nervozno sam objavil svoje godine i prezime i iznenadila se kada sam odmah dobila neke odgovore. Sara, žena koja je vodila grupu, prepoznala je moje retko prezime i samo 48 sati kasnije došla je do mog brata Mojsija (20) na društvenim mrežama. Sara je slala poruke, a ubrzo sam saznala da imam sestru Simonu (33) i brata Florijana (29). Tada sam saznao da moja biološka majka Margaret i otac Zambila sada žive blizu Rima. Dobila sam toliko informacija za tako kratko vreme da mi se zavrtelo u glavi.

Posle tri nedelje razgovora sa Sarom, konačno sam telefonirala i razgovarala sa porodicom. Dok mi je majka razgovarala preko prevodioca, počela sam da plačem i ubrzo su svi brisali suze. Stalno je govorila da joj je žao i da se svakodnevno mole da me pronađu. Čim su mi prevodioci poslali transkript, razumela sam.

Moja porodica je bila izuzetno siromašna kada je moja majka bila trudna sa mnom. Živeli su u šatorima i pravili cigle za novac, što je bio neverovatno težak posao. Nastavila je da se edukuje o trgovini ljudima kroz dobrotvornu organizaciju Operation Underground Railroad.

Uspela je da otkrije da se desetine hiljada dolara plaćaju za novorođenčad grupama koje su falsifikovale matične knjige rođenih i prodavale bebe agencijama za usvajanje. Dobrotvorna organizacija je organizovala DNK testove koji su dokazali da je ona ćerka Margarije i Zambile, a u novembru prošle godine Bel je otišla u Rim, gde njeni roditelji žive 19 godina.
Kada sam zakoračila u dvorište i pala u zagrljaj mami, bio je to najeuforičniji osećaj. Znala sam da sam kod kuće. Majka mi je uz pomoć prevodioca rekla da nikada nije izgubila nadu da će me ponovo videti. Te noći sam satima plakala i provela četiri dana grleći oca i majku. Njihova ljubav prema meni bila je tako jaka i osećao sam jaku vezu sa njima. Bilo je strašno oprostiti se, priseća se ona. Zbog korona virusa i ograničenih sredstava nije mogla ponovo da putuje u Italiju, ali kaže da će otići što je pre moguće. Možda nikada neću tačno znati šta mi se desilo kao bebi, ali fokusiram se na stvari koje mogu da uradim. Sada radim sa organizacijama uključujući Operaciju Underground Railroad i delim svoje iskustvo.

„Poručujem svima koji slušaju moju priču da mogu pomoći žrtvama trgovine tako što će donirati u dobrotvorne svrhe i verovati njihovim pričama“, rekla je ona.

Expand player
Pogledajte više