MARIJA NI JEDNOG TRENUTKA NIJE ODUSTALA Oteli su joj bebu, 20 godina kasnije šokirao je poziv iz policije

Marija Mansija je 1995. godine doživela najgoru moguću stvar koja se može desiti jednom roditelju. Vratila se kući s posla i otkrila da je njen jednogodišnji sin, Stiven, nestao bez traga iz njihove kuće u Kaliforniji.

Brzo je shvatila da je kidnapovan, a da sve bude još gore, počinilac je bio neko koga je jako dobro poznavala.

Kada se Marija tog dana vratila kući, nije mogla da nađe svog sina nigde u kući. Ne samo to, nestali su svi njegovi dokumenti, kao i slike koje je njegova majka imala (uključujući slike njegovog ultrazvuka).

Ispostavilo se da ga je kidnapovao Marijin bivši momak i otac deteta. Ali ipak niko nije znao gde je odveo Stivena.

Sve što je ostalo Mariji je slika koju joj je poslala njegova tetka, da bi mogla da se seća lica svog sina i da bi je policija koristila da ga vrate.

Godinama je ova crno bela slika bila jedina stvar koju je Marija imala da bi se sećala svog sina.

Marija i policija nisu odustajali od potrage. Pronaći će dečaka koliko god vremena trebalo za to. Jednog dana, 21 godinu posle, nešto neočekivano se desilo u udaljenom gradu, te je to postalo veliki pomak u slučaju.

Stiven, američki državljanin, se upisao na studije prava u Meksiku. Kada je policija primila ovu informaciju, odlučili su da kontaktiraju ovog mladog momka i čuju više o njegovoj prošlosti.

Pitali su Stivena za njegovog biološkog oca i rečeno im je da ga više nema. Uporedili su informacije koje su dobili od Stivena sa slučajem koji su započeli pre mnogo godina. Nakon DNK testa bilo je jasno, Steven je Marijin sin koji je nestao pre 21 godinu.

"Tokom svih ovih godina ona nije odustala, ali je prihvatila činjenicu da možda neće upoznati svog sina. Vratiti ga u njegovu državu i njegovoj majci je neverovatna čast", rekao je policajac Karen Kreg.

Stiven nije ni znao da je bio kindapovan kao dečak. Nije znao da mu je majka živa i da je godine svog života posvetila traženju njega. Takođe nije znao da ima četvoro braće i sestara koji čekaju da ga upoznaju.

Kada su se konačno sreli, bilo je očigledno da su Stivenova i Marijina osećanja tako jaka da nisu mogli da zadrže suze.

„Svih ovih godina sam živeo bez majke, a potom sam saznao da je ona živa i da je u drugoj državi. To je jako emotivno“, rekao je Stiven.