GDE IMA LJUBAVI NIJE VAŽNO DA LI SE PEVA ILI PJEVA Merima je muslimanka iz Bosne, a Dušan Srbin iz Beograda i u braku su 30 godina

U nameri da potraži tetku koja je živela u Batajnici, Merima Buzimkić je 1992. godine sa ratišta iz Knina došla vojnim avionom u Beograd.

- U Beogradu sam 22. oktobra te godine upoznala Dušana Pavlovića. Posle mesec dana viđanja, pozvao me je na svoju slavu. Došla sam da pomognem njegovoj majci i tu me je zaprosio - priča Merima.

Pristala je da se uda za njega. U tom momentu nije znala da li su njeni roditelji uopšte živi, jer je rat u Bosni bio u najvećem jeku.

- Godinu dana smo živeli nevenčani, radili i sakupljali novac za svadbu. Ubrzo posle svadbe smo dobili dvoje dece.

Foto: Privatna arhiva

 

Tri veroispovesti u kući Meriminog oca

Da brak u ratu sklope muslimanka i pravoslavac, nisu se svi, kaže, slagali odmah, no njih dvoje ostali su lojalni jedno drugom. Ove godine će proslaviti 30 godina braka.

- Kad sam saznala da su mi roditelji živi, posle nekoliko godina javila sam im da sam se udala u Beogradu i da imam dvoje dece. Čak i da su se ljutili, ne bi mogli da utiču na mene jer sam već osnovala porodicu.

Merimin otac Osman je na početku malo negodovao što se udala za Srbina. Međutim, promenio je mišljenje kada je upoznao Dušana.

- Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, ali kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet. Jedna sestra mi se udala za Amerikanca, druga za muslimana, tako da moj otac u svojoj kući ima tri veroispovesti.

Foto: Privatna arhiva

 

Važno je kakav si čovek

U Beogradu su svi znali odakle je Merima došla i koje je veroispovesti, ali nikada nije naišla na ružne komentare.

- Nikada nisam doživela da me neko uvredi, popreko pogleda. Sretala sam i ogorčene ljude koji su u tom ratu izgubili članove porodice, ali ja nikada nisam osetila nikakvu neprijatnost.

Merima i Dušan slave Božić sa svojom porodicom. Iako obeležava Bajram, Meri kaže da poštuje sve hrišćanske, verske praznike, ali da vera i nacija nisu njena životna odrednica.

- Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš – objašnjava, i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i ćerke.

Zar je važno da li se peva ili pjeva, kog smo opredeljenja, nacionalne ili verske pripadnosti ako smo ljudi i ako imamo dovoljno ljubavi za sve? Ima li išta lepše nego videti da se svoje čuva, tuđe poštuje, a sloga vlada među ljudima?