BAJKA KOJA SE PRETVORILA U NOĆNU MORU Jeziv kraj pevačice čiji je anđeoski glas utihnuo zbog ljubavi
Stekla je slavu boreći se protiv diskriminacije i pomažući da se etnički inspirisana muzika svojih predaka uvede u mejnstrim
Foto: Printscreen/Foto: Youtube/Printscreen
Ofra Haza je bila veoma popularna, a njen glas i lice bili su zapanjujuće lepi. Uvek volim da odmerim obe strane svake priče, ali u vezi sa Ofrom Hazom, mislim da nikada nisam čula nijednu nepoželjnu reč. Imala je izvanredan glas, bila je ljubazna žena i bila je skromna do greške.
Prihvaćena priča je da je umrla od side jer joj je bilo previše neprijatno da traži lečenje. Neki ljudi krive njenog muža što ju je zarazio, neki veruju da je dobila lošu transfuziju.
I bila je velika, njena skoro univerzalna popularnost dosegla je sve društvene slojeve. Pevala je na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir u čast izraelsko-palestinskog mirovnog procesa, pojavila se u emisijama Džonija Karsona i „Danas”, a pevala je i ulogu Mojsijeve majke u animiranom filmu „Princ od Egipta”.
Uvek intenzivno empatična, odrasla je u sirotinjskim četvrtima Tel Aviva, ćerka jemenskih imigranata, i stekla je slavu boreći se protiv diskriminacije i pomažući da se etnički inspirisana muzika svojih predaka uvede u mejnstrim.
Foto: Printscreen/Foto: Youtube/Printscreen
Foto: Youtube/Printscreen
U radio emisijama posvećenim Hazi, zagovornici javnog zdravlja žalili su se da se pevačica nije suočila sa svojom bolešću na javniji način; dragocena obrazovna prilika je izgubljena, rekli su. Neki su je opisali kao potencijalnog izraelskog Medžika Džonsona; drugi su saosećajno govorili o sramoti sa kojom se suočavaju oboleli od side u Izraelu i zbog koje su Hazu i njenu porodicu očigledno ćutali.
"Šta govorimo? Govorimo o ljudskoj bolesti koja je u našim očima kao i svaka druga bolest i nema potrebe da je demonizujemo“, rekao je Ioel Esteron, zamenik urednika Haareca, koji je branio odluku lista da objavi izveštaj o Hazinoj smrti u nastao kao posledica AIDS-a.
„Što su dani više prolazili, i što je ova zavera tajnovitosti rasla i dostizala monstruozne razmere, sve smo više mislili da treba da objavimo. Nije li vreme da se građani Izraela odnose prema sidi kao prema raku ili dizenteriji?” rekao je Esteron.
Dr Zvi Bentvich, direktor Centra za AIDS u bolnici Kaplan, rekao je da ćutanje samo hrani stigmu, i da žali što se Hazina bolest ne može iskoristiti za podizanje svesti i smanjenje široko rasprostranjenih strahova i sujeverja. Haaretz je izvestio da se neko osoblje bolnice Šeba u blizini Tel Aviva, gde je ona umrla, požalilo da su bili izloženi neopravdanom riziku jer nisu bili obavešteni o Hazinom stanju.
„Način na koji je slučaj vođen i na koji je javnost gledala bio je kao nešto od čega morate bežati kao od kuge“, rekao je Bentvič. „Čovek ne mora da se stidi AIDS-a.”
Međutim, mnogi ljudi sa sidom u Izraelu se stide i ne žele da otkriju svoje stanje. Hani Rozenberg, izvršna direktorka Jerusalimskog AIDS projekta, provodi veliki deo svog vremena držeći predavanja o SIDI srednjoškolcima i jedinicama izraelske vojske, i nailazi na poricanje i netrpeljivost. Izraelsko društvo, rekla je ona, razdiru etničke i kulturne razlike i toliko je pod uticajem konzervativnih verskih tradicija da nema mnogo prostora za toleranciju.
Na drugoj strani debate – koja je počela u jutarnjim radio emisijama u ponedeljak, nastavljena u večernjim emisijama TV vesti i čak stigla do sala parlamenta – bili su oni koji su upozoravali da pravo pacijenta na privatnost nadmašuje pravo javnosti da zna , i koja je osudila da je Hazi nametnula ulogu javnog servisa koju ona ne bi želela.
Dodaću još jednu teoriju iz nedavnog TV dokumentarca... možda je uspela da pobegne oku svog izuzetno zaštitničkog menadžera/pratioca i uhvatila sidu tokom kratke afere sa gitaristom. Međutim, nije dobro podržana teorija.
Ofra Haza je bila međunarodno poznata izraelska pop zvezda jemenskog porekla koja je umrla od komplikacija upale pluća izazvane sidom 1999. godine u 41. godini. Kažu da je njena smrt potresla Izrael.
Njena priča ilustruje veoma važnu tačku o stigmi HIV infekcije i AIDS-a.
Foto: Printscreen/Foto: Youtube/Printscreen
Foto: Youtube/Printscreen
Hazin menadžer je tvrdio da je izbegavala medicinsku negu i lečenje HIV-a zbog straha od toga šta će vesti uticati na njenu reputaciju i karijeru.
Mogla je biti spasena. Tretmani koji spasavaju život bili su široko dostupni u Izraelu oko dve godine pre nego što je Haza umrla. Da je nastavila sa antiretrovirusnim tretmanom kada je postao dostupan, najverovatnije bi i danas živela i pevala.
ROĐENI BRAT JE ODBACIO
Interesantno je da je Ofra za života ostala nepriznata u krugovima svoje bliske porodice koja je stalno osporavala njene zasluge i vrednost, ističući da je žena bez porodice niko i ništa. Figurativno to najbolje opisuje rečenica njenog brata: "Ko je, dođavola, Ofra? Samo jedna neudata žena bez porodice!"
Ljudi se ne stide što su zaraženi većinom patogena. Oni ne izbegavaju testiranje i lečenje hepatitisa, malarije ili raka izazvanog humanim papiloma virusom.
Danas su stvari bolje, ali stigma i dalje postoji. Stigma postoji i deluje kao prepreka u borbi za obuzdavanje virusa i smanjenje stope novih infekcija.
Strategije javnog zdravlja usredsređene na često testiranje i brzo lečenje su veoma efikasne kada se dobro finansiraju i agresivno primenjuju.
Ljudi na lečenju generalno ne mogu da zaraze druge. Identifikovanje ljudi sa HIV-om i suzbijanje njihovog nivoa virusa prekida lanac infekcije.
Stigma je jedna od najvećih prepreka ovom naporu. Ako se ljudi stide i plaše testiranja, inicijative javnog zdravlja za suzbijanje novih infekcija posustaju.
DEVICA DO PRVE BRAČNE NOĆI
Uprkos slavi i bogatstvu, Ofra je ostala prizemna, odana porodici, visoko moralna i religiozna, što je uticalo da u rodnom Izraelu bude posmatrana kao svojevrsno božanstvo i živa legenda. Živela je mirno, bez ijedne mrlje u karijeri, bez kompromitujućih fotografija sa muškarcima, bez traga o skandalu.
"Ona je čuvala dobru sliku o sebi. Nikada niste mogli da vidite fotografiju sa muškarcem ili da pročitate neki "prljavi" trač. Za nju, jedino što je bilo važno i što ju je karakterisalo jeste glas", rekao je jedan od njenih najbližih saradnika, Ištar Ašdot.
Upravo suprotno, Haza je bila poznata kao žena u stalnoj potrazi za velikom ljubavlju, rešena da ostane devica sve do prve bračne noći. Brojni udvarači i prosci nisu joj bili interesantni, a čvrsto je verovala da će joj Bog ukazati na čoveka njenog života.
Uspešna karijera i slava nisu mogle da lepoj Izraelki nadomeste ono što je zaista želela od života - porodicu i privrženost partneru.
Prema rečima Hazinog menadžera, HIV ju je zarazio njen muž, prvi muškarac sa kojim je imala seks.
Njen muž je tvrdio da se zarazila nakon transfuzije krvi.
Ne znam koja je priča istinita, niti je koja. Znam da nije bitno. Znam da pitanje održava stigmu.
HIV bolest je hronično zdravstveno stanje kada se leči. To nije društveni fenomen. To nije prikladna tema za tračeve i spekulacije.
PRINC NA BELOM KONJU DOŠAO JOJ GLAVE
Retko se čuje da ljudi spekulišu o tome ko je kome preneo koju bakteriju ili virus. Čini se da je HIV veliki izuzetak. E tu je problem.
"Princ na belom konju", bar kako je ona verovala, za lepu Jevrejku stigao je tek u njenoj 39-oj godini u vidu biznismena Dorona Aškenazija. Par se venčao na krovu kuće njenih roditelja, a ceremoniju je ispratilo na stotine zvanica i njenih fanova.
Nažalost, mada se o njenom kratkom braku ne zna mnogo, izvesno je da ju je upravo suprug zarazio sidom koja je indirektno uticala na njenu preranu smrt.
Ofra je tragično preminula 2000. godine od posledica upale pluća, izazvane virusom HIV. Samo godinu dana kasnije, umire i njen muž usled predoziranja.
Detalji i prava istina o smrti bračnog para ostali su misterija do današnjih dana, a njena porodica nikada nije potvrdila uzrok smrti supružnika. Šest meseci pre smrti, u jesen 1999. Ofra Haza snimila je svoje poslednje materijale koji do dan danas nisu ugledali svetlo dana.