DEVOJČICU IZ SIRIJE ČEKA TEŠKA SUDBINA Štitila brata ispod gomile betona, a sada se suočava sa najvećim bolom

Načelnik lokalne policije Omar Rahal čuo je slab glas koji je dolazio iz ruševina. Noć ranije, dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,6 pogodila su njegovo pobunjeničko selo Harem u Siriji, sravnivši sa zemljom desetine zgrada, uključujući stambeni blok u kojem je živeo njegov rođak Mahmud sa suprugom i sedmoro dece.

Nekoliko sati kasnije, Rahal je utrčala u ruševine kuće, nadajući se da će Mahmuda i njegovu porodicu pronaći žive. Celo jutro nije čuo znake života, ali je oko podneva konačno čuo devojčin glas: „Vodite me odavde“.

Našli su je teško povređenu

Nekoliko metara ispod vrha gomile krhotina, uglavljena između betona, ležala je Mahmudova petogodišnja ćerka Džinan, zajedno sa devetnaestomesečnim bratom Abdulahom, kojeg je tešila ispod ruševina. Pored njih, zakopano ispod ostataka kuće, bilo je telo njihove majke Suad. Rahal je mogla da vidi samo njenu ruku kojom kao da je pokušavala da zagrli svoju decu kako bi ih zaštitila, prenosi The Guardian.

Rahal je pokušao da ih oslobodi, ali je shvatio da ne može sam. Snimio je dvoje zarobljene dece i video snimak poslao kolegama u policiji tražeći od njih pomoć. Video je brzo postao viralan na Tviteru kao simbol tragedije u Idlibu.

"Moji ljudi su odmah stigli i pomogli mi da izvadim malog Abdulaha, koji je srećom imao samo nekoliko manjih ogrebotina. Ali problem je bio Džinan. Bila je prikovana betonskom pločom, a gvozdena šipka joj je probila nogu", rekla je Rahal.

Nedostatak pomoći Spasilačke aktivnosti u Idlibu, koji je dva dana nakon zemljotresa ostao u velikoj meri zatvoren od spoljnog sveta, bili su otežani nedostatkom mašinerije i pomoći, a ljudi su bili primorani da izvlače svoje najmilije golim rukama.

"Da bismo podigli betonski blok, koristili smo kran, onakvu koja se koristi za podizanje automobila kada treba da promenite gumu. Uspelo je. Ali Džinan je još uvek imala tu gvozdenu šipku zaglavljenu u nozi. Morali smo da je presečemo. Nismo imali Rizikovali smo smrt i gubitak deteta. Zato smo odlučili da uradimo ono što nismo hteli – izvadimo Džinan dok je njena noga još uvek bila delimično nabodena na štap", kaže Rahal.

U utorak oko 2 sata ujutru, posle skoro 22 sata pod ruševinama, devojčica je spasena. Sedam dana nakon spasavanja, Guardian je posetio Jinan i njenog mlađeg brata u bolnici preuređenoj iz bivše škole u ​​kojoj su se lečila povređena deca iz Harema. Abdulah je spavao umotan u vuneno ćebe dok je Džinan ležala, još uvek u bolovima, na krevetu.

 

 

Crne prognoze

"Rana na njenoj nozi je veoma ozbiljna. Džinan možda nikada neće hodati kao pre, neću lagati. Ako rana ne zaraste, možda ćemo biti primorani da joj amputiramo nogu", rekao je njen lekar Vadži el Karat.

Nakon objavljivanja snimka, neki mediji su pogrešno preneli da je Jinanin otac još uvek živ. Nažalost, to nije tačno.

"Džinan i Abdulah su jedini preživeli u porodici", rekla je Rahal kroz suze. O dvoje dece će se brinuti  stric i njegova žena. Džinan i njen brat su među velikim brojem dece koja su izgubila roditelje u zemljotresu u Idlibu.

Broj poginulih u zemljotresu u Siriji popeo se na preko 3.580. To je tragedija", rekao je Karat tihim glasom.

"Džinan zna da je ostala sama sa bratom. Ali vidite da su i ova deca ovde, pored Džinanovog kreveta, siročad. A većina se i dalje pita gde su im roditelji i kada će doći. Želimo prvo da ih izlečimo. Onda ćemo, u jednom trenutku, biti primorani da im kažemo da su i oni postali siročad“.